Aleksandar Milutinović, vazduhoplovni inženjer čije se letelice nikada ne ruše

Aleksandar Milutinović, mašinski inženjer i master student Mašinskog fakulteta u Beogradu na smeru za vazduhoplovstvo, objasnio nam je šta su to, zapravo, bespilotne letelice i čemu služe, kao i otkuda u njemu želja da se, već osam godina, bavi ovim izazovnim, kreativnim, ali često, ukoliko to radi neko ko nije dovoljno stručan i oprezan, po život i okolinu, riskantnim zanimanjem.

Kada se govori o bespilotnim letelicama, misli se na letelice bez pilota kojima se upravlja daljinskim putem; to mogu biti dronovi, bespilotni avioni i helikopteri i VTOL (vertikal take off and landing/kombinacija drona i aviona). Koriste se u razne svrhe; počev od muzičkih festivala i fudbalskih utakmica, u cilju dokumentovanja istih video zapisima, zatim snimanje nepristupačnih predela u prirodi koji nisu dostupni čoveku. Takođe, mesto koje obleću ove letelice jeste i nebo nad ratnim područjima. Koriste ih privrednici, naročito u građevini, geodeziji, poljoprivredi i šumarstvu, vodoprivredi, energetici, takođe i za poslove zaštite istorijskih spomenika, kao i za potrebe naučnih istraživanja. Naravno, koriste ih i državni organi kao što su MUP i Ministarstvo odbrane.

Svaki let bespilotne letelice ubraja se u generalni vazdušni saobraćaj koji se obavlja prema pravilima Međunarodne organizacije civilne avijacije (ICAO).

Neadekvatno korišćenje bespilotnih letelica može dovesti do rizika u smislu ugrožavanja života, zdravlja i imovine ljudi na zemlji, ali i ugrožavanje vazdušnog saobraćaja, stoga letelicom može upravljati samo ona osoba koja dobije dozvolu Direktorata civilnog vazduhoplovstva, za čije dobijanje je uslov uredan lekarski pregled i uspešno rešen test znanja.

Naš sagovornik objašnjava da su letovi i testiranje rizični, prevashodno zbog toga što su u pitanju letelice koje nikada pre nisu letetele, stoga je njihovo ponašanje u vazduhu neizvesno.
– Letelica može da poleti i da se odmah prevrne, da izgubi kontrolu i da, na primer, udari u automobil, kuću ili se uruši u pravcu nekog čoveka. Jednostavnije rečeno, u pitanju je velika neizvesnost, pa sâmim tim i odgovornost – govori Aleksandar za ,,Kompas’’ i naglašava kako se upravo zato priprema i planira testiranje i po nekoliko meseci ranije. Osim toga, ima na umu još i to da su letelice, izuzetno skupe, cena im doseže i po nekoliko hiljada eura, kao i da je vreme koje jedan tim utroši da bi osmislio, projektovao i napravio letelicu u proseku oko godinu dana, često danonoćnog rada.

Meni se svašta događalo u vazduhu. Dešavalo se da vetar udari takvom silom u letelicu da ona, momentalno pada na zemlju. Takođe, pri prvim letovima se dešava da mnogo toga prestane da funkcioniše. U tim situacijama čovek mora biti pribran i doneti ispravne odluke jer za grešku nema mesta. To vam je kao kada biste vozili auto bez prvog desnog točka, a morate da upravljate njime po jasno utvrđenoj liniji

– priča Milutinović za naš magazin i otkriva kako razmišlja o svim potencijalnim scenarijima unapred, smišljajući tako plan za sve moguće nepovoljne situacije.

– Vreme za reakciju pilota na neki problem je u roku od odmah. Svake sekunde se smanjuje šansa da se problem reši. Zbog toga o svemu mislim unapred i tako znam šta tačno treba da uradim u nekim nepredviđenim situacijama, jer sam ih, zapravo već predvideo u svojim mislima i našao način za njihovo rešavanje. Zbog toga se moje letelice ne ruše – zaključuje Aleksandar.

Odluku da se bavi vazduhoplostvom, doneo je još u detinjstvu. Naime, njegova majka je bila stjuardersa u ,,Jatu’’, a on je celog života, kako je bio okružen avionima, i sâm želeo da postane pilot. Kao srednjoškolac je, priseća se mladi inženjer, voleo da igra video igre koje su verodostojno simulirale letenje pravog aviona. Kasnije je tu svoju ambiciju preusmerio na pilotiranje sa zemlje, jer kako kaže, na taj način ima mogućnost da mu radni dan bude dinamičniji i izazovniji.

Aleksandar je radno iskustvo stekao još kao student na fakultetu radeći u vodećim avio kompanijama gde je uz pomoć tadašnjih kolega, a danas prijatelja, u praktičnom smislu naučio kako funkcioniše svet bespilotnih letelica. U isto vreme je bio član studentske organizacije ,,Beoavia’’ gde je zajedno sa svojim timom kreirao razne letelice od početne ideje sve do realizacije, sa kojima bi se takmičili na mnogim svetskim takmičenjima. Tako su, 2020. godine Aleksandar i njegov tim zauzeli 3. mesto na međunarodnom takmičenju ,,New Flying Competition’’.
– Na ovu nagradu sam posebno ponosan – ističe Milutinović i dodaje – za samo nekoliko meseci moj tim i ja uspeli smo da napravimo jednu od najinovativnijih letelica. U to vreme odbio sam dve ozbiljne poslovne ponude jer sam želeo s kolegama da završim projekat koji smo započeli. I da ponovo moram da biram, opet bih uradio isto. Imao sam oko sebe prave ljude sa kojima sam postigao jednu veliku stvar – priseća se naš sagovornik.

Aleksandar trenutno privodi kraju master studije i alumni je član studentske organizacije gde pomaže mlađim kolegama u rešavanju inženjerskih zadataka. Takođe, radi u jednoj stranoj kompaniji, ali sa ljudima sa naših prostora sa kojima često putuje po svetu gde vrši obuke i treninge klijenata. Tokom svog osmogodišnjeg iskustva bio je član timova koji su osmislili i projektovali 20 letelica, od kojih je čak 13 implementirano.

Please follow and like us: