Bartul Batistić Zure, svetski nagrađivan vinar sa Korčule: Uvek treba gledati prema suncu

Kada se govori o vinu, uvek se govori o ljubavi. Ovo, ,,Piće bogova”, kako ga mnogi nazivaju, otelotvorenje je onog Božanskog i ljudskog; a da se vino mora praviti s ljubavlju dokazuje Bartul Batistić, osnivač i utemljitelj vinarije Zure iz Lumbarde, na ostrvu Korčula.

Bartul nam je, kroz priču o vinu, pripovedao i priče o ljudskosti, hrabrosti, o teškim porodičnim trenucima, finansijskim oskudicama, o požrtvovanosti i veri, te i o samoj Opštini Lumbarda i njenim bogatim kulturnim i antičkim korenima koje potvrđuje Psefizma, dokument zapisan u kamenu, a koji datira još iz III veka, a svojevsrtan je dokaz početaka vinogradarstva i vinarstva u Lumbardi.

Razgovor sa ovim nesebičnim i nenametljivim vinarom nije mogao započeti, a da nije naglasio da niti reč neće progovoriti dok mu ne obećamo da ćemo istaći i ostale vinare iz Lumbarde, jer, kako i sâm kaže, svi vinari Lumbarde prave kvalitetno vino, nema konkurencije, niti se između sebe takmiče. Bartul ističe da svi oni imaju isti cilj – očuvanje retke i autohtone sorte, pa tako i kulture mesta u kojem žive i stvaraju.

Stoga nećemo ostaviti u senci ostale vinarije sa ovog, doista čarobnog, geografskog područja, te ćemo na kraju teksta ostaviti spisak ostalih vinara i vinarija gde u Lumbardi možete u živati u ovom, zaista posebnom vinu. Mi smo ovaj razgovor otpočeli uz nekoliko čaša Grka iz vinarije Zure uz tradicionalnu ostrvsku hranu porodičnog restorana koji postoji već više od 25 godina, a gde naš sagovornik lično poslužuje goste, a ovoga puta je i magazin ,,Kompas’’ imao tu čast.

Bartulovljeva priča započinje u ona stara, lepša vremena kada su se večeri provodile na igrankama, i kada je Bartul, kao tek ocvali lepotan, svirajući kontrabas i mandolinu oduševljavao turiste koji bi leta provodili na ostvru Korčuli. U to doba započela je i njegova ljubavna priča sa sadašnjom suprugom.

Ubrzo je ta divna vremena prekinuo rat, i nakon nemilih događaja čovek je prinuđen da razmisli od čega će živeti, kako će izdržavati porodicu i školovati dva sina. Osnivanju vinarije prethodi jedna sasvim drugačija ideja, naime, Bartul odlučuje da otvori restoran.

– Porodica s očeve strane mi je tradicionalno ribarska, a od majčinih smo imali nešto svoga vinograda. Znate, ja nisam pravnik, nisam doktor, morao sam naći način da živim od nečega što i sâm razumem. Tada, 1996. godine, prvi u županiji, počeo sam da se bavim agroturizmom – objašnjava naš sagovornik.

Kako dobro često privuče dobro, tako je Bartul imao sreće sa prvim kuvarom u svom restoranu, koji je već nakon petnaest dana od osnivanja bio poznat po svojim specijalitetima, a za Bartulovljev restoran se tražila stolica više. Ono što je ključno, a što su ljudi prepoznali, bila je ta početna ideja kojoj je porodica Batistić-Zure ostala dosledna do danas; a to je da je sve u ponudi restorana bilo isključivo domaće proizvodnje; njihova riba, njihovo meso, kompletno povrće, voćni likeri i vino, nije bilo piva, kao što ga nema ni danas.

Videvši plodove svog rada, naročito pohvale za vino, Bartul svoj fokus stavlja na proizvodnju Vina sorte Grk i odlučuje da napravi Vinograd.

Grk je specifičan, jer se radi o sorti kod koje muški cvet nema funkciju, te je za oprašivanje potreban cvet neke druge sorte. Takvu specifičnost objedinjuje samo 1% svih vinskih sorti na svetu.

Bartul dobija od Hrvatskih šuma 10 hektara zemljišta, ali na vrlo nepristupačnom području, kršnom tlu, potpuno drugačijem od onog poznatog peskovitog tla Lumbarde. No, to ga ne obeshrabruje, već, snžnije nego ikada, ulazi u projekat pravljenja vinograda na tlu koje je, u stvari, donelo jedan sasvim novi pravac ove sorte vina u odnosu na sve ostale.

– Mene je život usmeravao – govori naš sagovornik, – nikada nisam sanjao visoko. Svirao sam, tolike godine proveo u folkloru, limena glazba, mandolina, kontrabas, pa, ta mi je muzika dala toliko, naučila nas kulturi i tada, zaista, nisam mislio ni o kakvom restoranu. Nije mi takvo nešto bilo ni na kraj pameti – ističe Bartul za ,,Kompas’’

Međutim, upravo u to vreme profesionalnog uzdizanja 2009. godine, kada dvojica sinova studiraju u drugim gradovima, život ove porodice se menja saznanjem da Bartulovljeva supruga ima karcinom pluća koji ubrzo metastazira i na druge organe. Porodica je bila prinuđena da sve što ima stavi pod hipoteku.

– Školovali smo decu u Zagrebu i u Poreču, od toga nismo odustajali. A trebalo je voditi računa o ženi. Imala je tešku dijagnozu, doktori su joj prognozirali samo šest meseci života. Sećam se tih užasavujućih trenutaka iščekivanja nalaza, gde ništa ne bih čitao sa papira, već samo ono na kraju lista gde stoji zaključak. I tako iznova svaki put, tih strašnih, strašnih pet godina – priseća se Bartul i dodaje kako je tada radio 20 sati, a u snu provodio tek 2 sata i objašnjava – Vrata svog restorana bih otvorio u 6 posle podne i konobario bih do ponoći, što radim i dan danas. Odlazio bih kući tek u jedan, pola dva, a već bih se budio u četiri ujutru i odlazio u ribolov. Došao bih kući u podne, ručao, a nakon toga bih odlazio u vinograd ili u baštu. Potom bih se na brzinu okupao i presvukao i već u šest bih ponovo otključao vrata restorana i nastavljao ustaljenim tempom.

Danas je porodica Batistić-Zure ipak najprepoznatljivija po svojim vinima proizvedenih 100% iz sopstvenog vinograda i vinarije. Vina su ovenčana brojnim nagradama. Između ostalog i platinastom nagradom za najbolje vino u svetu, u konkurenciji sa francuskim, italijanskim, španskim i vinima iz čitavog sveta, za svoj Pošip iz 2019. godine i to na najprestižnijem takmičenju DWWA (Decanter World Wine Awards) u Londonu.

Na parceli od 10 hektara, prostire se vinograd od 8 sa 40 čokota, a loza ove porodice je stara 600 godina! Osim vinarstva, i dalje se bave poljoprivredom što uz vinogradarstvo uključuje i maslinarstvo, povrtarstvo, ribarstvo, stočarstvo, voćarstvo itd.

– Baviti se vinogradarstovm i vinarstvom je divno, kreativno, to je prelepa grana, spaja ljude, ali nije jednostavno. Nije lako na visokim temperaturama biti u vinogradu. Ali, svaki posao zahteva pun angažman, trud i odricanja, ako želiš biti dobar u tome, ako želiš da to traje. Čime god da se baviš u životu, taj posao treba raditi korektno i fer – govori Bartul.

Ono što je karakteristično za vina ove porodice, jeste i sâma ambalaža. Na nalepnicama su slike pejzaža upravo Lumbarde čuvenog slikara, Stipeta Nobila, čija je porodica jedna od najvećih vinogradarskih porodica u Lumbardi. Neretko se događa da gosti restorana, nakon popijene boce vina, zamole da je sa sobom ponesu, upravo kao suvenir.

Danas je Bartul posao prepustio sinovima, a obojica su se obrazovali da doprinesu porodičnom nasleđu; stariji sin je magistrirao upravo na temi Grka, a mlađi sin je inženjer vinasrtva i vinogradarstva, a ujedno i predsednik Uduženja vinogradara i vinara Grk, Lumbarda.

Bartul dodaje i govori o sebi kao o tradicionalno vaspitanom čoveku koji voli svoje, a poštuje tuđe. Objašnjava kako u početku nije bilo lako, ali sada, kada njegovi sinovi imaju usađenu ljubav prema tome, naš sagovornik smatra da nema toga ko može srušiti ono što je on, kao roditelj izgradio.

– Sva deca nas vinara su to zavolela. Spojila se ljubav i strast, tradicija i odgovornost prema roditeljima koji su to osmislili. Zato danas među nama, vinarima iz Lumbarde, nema konkurencije, nema zlobe. Sve su to predivna vina i jedno je drugom do ramena – priča Bartul za naš magazin.

Nema ništa od toga ako je čovek sebičan i gleda sebe. Svima nama je u interesu da pomažemo jedni drugima. U tome je srž i mislim da idemo u dobrom pravcu jer smo uvideli da je Grka veoma malo, a svi imamo isti interes u očuvanju same sorte. Pa, ako se ne bismo slagali, izgubili bismo to što imamo, a to niko ne želi

– objašnjava Bartul i dodaje kako Za Lumbardu i njihova vina, u tom slučaju, nema straha.

I dok se naš sagovornik, pričajući nam, sve vreme pitao da li je ono što je on imao, tokom svih životnih posrnuća i izazova, bila sreća, mudrost ili ludost, možda je sâmom sebi, ali i nama, dao odgovor na to pitanje završivši ovaj intervju rečenicom: ,,Uvek treba gledati lepo. Treba gledati prema suncu, a ne u mrak.’’

Vino iz vinarije Batistić-Zure moći ćete uskoro probati, te se i sami uveriti u istinitost gore ispisanih reči i to, već 24. februara, kada će Metropol Palace u Beogradu biti domaćin velike vinske manifestacije, Grand Tasting, na kojoj će biti predstavljena vina iz čitavog regiona bivše nam republike. Uskoro, više detalja o tome čitajte u magazinu ,,Kompas’’.

A ako vâs, uvaženi čitaoci, put nanese ka plodnoj i čudnovatoj Lumbardi, bio bi greh iz nje izaći, a da niste probali koju čašu vina iz bar jedne od vinarija sa ovog područja, a mi vam, prema Bartulovljevoj želji, navodimo koje su:

Vitis,
Nobilo,
Cipre,
Cebalo-Popić,
Bire, Lovrić,
Casa Boschi,
Sabulum,
Luče,
Batistić-Fidulić, Milina, i naravno, Zure.

Please follow and like us: