Da li je otkrivanje životne svrhe jedno od najvažnijih pitanja postojanja?
Rečenica koju često čujemo ili je postavljamo sâmi sebi je – Koji je smisao i svrha svega ovog? Ovo pitanje postavlja se i u kolokvijalnim razgovorima, ali i u ozbiljnim poslovnim razgovorima i prepliće se kroz sve segmente našeg života.
Danas, možda više nego ikada, sve više smo okrenuti sebi, svom vremenu, aktivnostima kojima se bavimo, na poslove koje obavljamo i u svemu tome tražimo smisao i svrhu. A znamo li, uopšte, koja je razlika između ta dva, naoko slična, termina? Razlika između smisla i svrhe može biti jedva vidljiva i izuzetno suptilna, ali se definiše na različite načine:
Kad objašnjavamo šta je svrha mislimo na cilj, razlog postojanja nečega ili nekoga. To je ono „nešto“ što pojedinac istražuje, želi da dosegne i ostvari kako bi se osećao ispunjeno, korisno, relevantno. Međutim, smisao se odnosi na dublje značenje ili razumevanje, jer se govori o subjektivnom utisku, odnosno, ličnoj interpretaciji onoga šta se događa, što čoveku daje unutrašnje osećaje, što ga pokreće da i dalje istraje u ispunjenju svoje svrhe. Tako ja, na primer, svoju svrhu vidim u prenošnju znanja i pomaganjem drugima, dok smisao pronalazim u osećaju zadovoljstva i ispunjenosti koji doživljavam kada vidim pozitivne promene u životima drugih, a koje sam kroz svoje činjenje izazvala.
Važno je istaknuti da se naša svrha menja kroz vreme. Kako čovek sakuplja različita iskustva i njima obogaćuje svoj život, tako i njegova svrha dobija nove oblike i smernice, a sâmim tim menja se motivacija spram cilja kojeg sebi zadaje. U isto vreme smisao u svojoj bazi ostaje isti – unutrašnje ispunjenje prožeto novim osećajem zadovoljstva i sve većim volumenom emocija koje se, putem ostvarenja sopstvene svrhe, sve više spoznaje i integriše u sopstveno biće. Ipak, koliko god ti pojmovi bili naša svakodnevica, koliko god ih često koristili, ponekad se nalazimo u zamci da se izgubimo u vrtlogu života i tada gubimo pojam o našoj svrsi. Tada život postaje kao začarani krug u kojem se vrtimo i iz kojeg ne znamo da izađemo. A vreme teče ne čekajući nikoga, pa tako ni nas. Onda, šta je to što se u tim trenucima može učiniti i kako ponovo pronaći svoju svrhu?
Postoji niz alata i metoda koji mogu pomoći u otkrivanju svrhe, a najučinkovitiji od njih su:
Samoispitivanje: Vođenje dnevnika. Po mogućnosti u rano jutro, dok nam um još nije zaglušen spoljnom bukom, da bismo jednostavnije sebi postavljali pitanja o vlastitim vrednostima, strastima, interesima i ciljevima koji bi trebalo da nas dovedu do odgovora na pitanje ,,Šta nas ispunjava?‘‘ i ,,Šta smatramo važnim u svom životu?‘‘
Meditacija i mindfulness: redovna praksa meditacije i mindfulnessa može pomoći u stvaranju prostora za introspekciju i osvešćivanje vlastitih misli, osećaja, želja, zaboravljenih snova, svega onog što se neminovno pojavljuje kao odgovor čim se umirimo i odmaknemo od svih distrakcija.
Razgovor sa terapeutom ili coachem: uz stručnu osobu i ruku koja nas vodi u ovom procesu osećamo podršku i olakšano nam je stvaranje spoznaja kada su nam prava pitanja postavljana od strane nekoga kome verujemo i za koga osećamo da nam može pomoći u razumevanju naših dubljih potreba i želja.
Testovi ličnosti i veština: Postoje mnogi testovi ličnosti i veština koji mogu pružiti uvid u naše preferencije, talente i sklonosti, što može biti korisno u pronalaženju područja u kojima se osećamo korisno. Ovo se najčešće koristi kod potrage za profesionalnim usmerenjem i istraživanju ličnih ekspertiza na nekom određenom polju.
Razgovor sa mentorom ili inspirativnim osobama: razgovor sa osobama koje su već pronašle svoju svrhu, ili koje su na bilo koji drugi način inspirativne, može pružiti korisne uvide i perspektive.
Aktivnosti koje ispunjavaju: ako smo se izgubili, a uz našu svrhu izgubili i pojam o našim vrednostima, i uopšte u životu, jedan od najboljih načina za povratak sebi i putu pronalska svrhe su volontiranje i potraga za novim hobijem koji itekako može pomoći u osećaju svrhe pružanjem prilike za iskustvo radosti, postignuća i povezanosti s drugima.
Svaka od ovih akcija koja se preduzme, neminovno će čoveka menjati kroz vreme, pružajući mu osećaj smislenosti iz kojeg će se kad-tad roditi ideja, opcija i mogućnost da mu sopstvena svrha postane jasna, vidljiva i, poput slike, bistra pred očima. Važno je biti otvoren za istraživanje i eksperimentisanje različitih metoda kako bi se pronašla ona metoda koja najbolje odgovara čoveku, kao individui. Treba se voditi svojim osećajima i osluškivati sopstvene emocije, sopstvene tihe znakove koji, kada ih ne potiskujemo, uvek vode pravim putem – upravo tamo gde treba biti, sve u cilju da se spozna još jedno novo iskustvo, još jedan dar ovog prekrasnog života i smisla kojeg nam otkriva na svakom koraku.
Pošaljite komentar