KOLUMNA: Preuzimanje odgovornosti, osvešćenje koje, kad – tad dotakne svakoga od nas
Sve kreće iz detinjstva, pa tako i priča o odgovornosti. Kad bih vam rekla da je to pojam koji deca ne razumeju, premali su, ne znaju šta se radi s time, ne pitaju treba li se time baviti ili upravljati, no jednog dana kada svi odrastemo, brzo ćemo to shvatiti i poštovati kao pravilo koje će nam olakšavati život; lagala bih vam.
Tek kad odrastemo, ne znamo šta s njime. Još bolje, nismo svesni ni da postoji, barem ne u meri koja bi nam primetno olakšala život. Naime, dok smo bili deca i svakodnevno downloadali podatke u naše male glavice (o čemu sam pisala u kolumni ,,Za početak se seti ko si’’), mi smo učili od naših roditelja, bližnjih i okruženja u kojem smo odrastali, šta (ni)je odgovornost i kako se u skladu s odgovornim ponašanjem ophoditi prema drugima, a ujedno i prema sâmome sebi.
Ono što je najveći ,,fail“, barem u mojoj generaciji, rođenih 70-ih i 80-ih godina, jeste da smo učeni kako da se ophodimo prema drugima, dok je deo, kako se ophoditi prema sâmome sebi, najčešće izostao. Tako će se svi koji su rođeni pre 70-ih, pa sve do ranih 90-ih zasigurno setiti poznatih izjava svojih roditelja poput: Nemoj se s rogatim bosti, Pametniji popušta, Ne traži hleba preko pogačom, Ne guraj nos gde ti nije mesto, Ćuti i radi, Uzdaj se u se i svoje kljuse i sijaset njima sličnih… Jesu li vam zazvonili alarmi? Jeste li se prisetili situacija u kojima su izgovarane ove rečenice i još mnoge druge, iznova i iznova? Da vam kažem, ja sam ih se setila. I još uvek ih se setim, samo što sada one više nemaju nikakvu moć ili važnost nada mnom iako su unazad desetak godina itekako bile snažne i vladale; mojim umom, a usput i mojim telom, jer sada već znamo da je to dvoje neodvojivo, zar ne?
Možda niste obratili pažnju na svaku od ovde nabrojanih rečenica, možda su u vašim situacijama to bile neke druge, a dovoljno slične da pošalju istu poruku koju sam sigurna da ste dobili barem jednom, bolje reći, dobili program da obratite pažnju na drugog, da ne ulazite u konflikt, da se utišate, primirite, da se previše ne borite, olabavite stavove, želje i htenja, ako nisu opšte prihvaćena. Možda ste čak dobili program da odradite nečiji deo posla da biste bili primećeni, potvrđeni, osećali se dovoljno vrednima i da je bolje da se uzdate u se i u svoje kljuse, to jest da sve odraditete sami, bez da tražite pomoć ili da delegirate posao, kako biste uvek imali kontrolu nad svime i kako biste bili odgovorni. Pitanje koje se nameće dalj jeste: Da li ste odgovorni? Jeste? Ali, prema kome?!
Osećaj odgovornosti često vežemo uz naše samopoštovanje. To osnova je zdravog i zrelog ljudskog bića, temelj na kojem gradimo sâmi sebe, odnose u kojima sudelujemo bez obzira radi li se o porodičnim, poslovnim, ljubavnim ili prijateljskim sferama našeg života, te je to bazni parametar koji će ostaviti naš trag na naraštaje koji ostaju za nama. Zbog sveg navedenog, neću naglašavati jačinu značaja, no ipak, ono što je od imperativne važnosti jeste da, bez obzira koliko godina imamo, gdje god da jesmo, u kojoj ulozi ili poziciji, šta god da smo slušali kao deca, da sada, kao odrasli ljudi, preispitamo svoja uverenja, da se podvrgnemo svakodnevnoj introspekciji, da odbacimo, malo po malo, izjave koje su naraštajima upravljale nama sâmima, tražeći uvek krivca u nekome drugome, ne bismo li opravdali zašto se ponašamo tako kako se ponašamo; zašto ne donosimo drugačije odluke, zašto ne postavljamo ciljeve (za koje bismo bili ismejani, prokazivani, odbačeni, izdani), zašto ne kažemo NE kad mislimo NE, zašto ne kažemo DA kad nešto želimo (jer se stidimo i mislimo da nismo zaslužili, da nismo dovoljno dobri, da to pripada drugima – boljima), da učimo iz svojih grešaka, ali da se ne zakivamo na krst kritikama koje sami sebi pripisujemo, već da naučimo iz njih i krenemo dalje, bolji, pametniji i bogatiji za jedno novo iskustvo.
Prepoznajte svoju vrednost, postavljajte lične granice, tražite ono što osećate da je vaše, ne dajte da vas iko koristi, ali pre svega, pronađite šta stvarno želite i jasno to iskomunicirajte. U svesnom izričaju krije se tajna istine, najvažnijeg sastojka vašeg života, koja će vas osloboditi okova uverenja, bez obzira odakle su došla. Prepoznajte istinu, odgovori su već u vama! Osećate ih cielim svojim bićem. Zastanite. Udahnite. Izdahnite. Osetite… Tu ste, zar ne? Pitanje je samo, želite li vi sve to videti i čuti? Odgovornost (koju imate prema sebi) će vam reći.
Pošaljite komentar