Kako prepoznati manipulatore i kako ih se zauvek osloboditi?

Manipulatori su gotovo uvek narcisi i izrazito su opasni po živote ljudi u čijoj su blizini  i sa čijim su životima isprepletani; bilo u porodičnom, partnerskom ili profesionalnom smislu. Termin ,,opasan’’ nije figurativan niti pregrub, naprotiv, jasno definiše ono što manipulatori čine ljudima u svojoj okolini, kao i posledice koje proističu iz bilo kakvog odnosa sa njima.

Psihopatija, odnosno sociopatija je veoma rasprostranjena, ali je problem u tome što ona nije poremećaj ličnosti koji zahteva farmakoterapiju, već se radi o ljudima za koje na prvi pogled ne možemo da prepoznamo kakva im je struktura ličnosti.

Ono što je specifično jeste da se uvek radi o kompatibilnosti između dve osobe, i to: empate; osobe koja je veoma otvorena, koja je sklona osećaju krivice, koja nema osećaj superiornosti, koja se oseća nesigurno i inferiorno (bez obzira kakva je zapravo i koliko ima kvaliteta), dok je druga, manipulativna i narcisoidna osoba; neko ko ima samopouzdanje, jačinu, sigurnost, deluje šarmantno.

Sociopate je u svakodnevnom životu gotovo nemoguće izbeći.

To nije sociopatija poput kriminalaca, siledžija, to su često veoma inteligentne osobe, koje perfidno i vrlo patološki koriste svoje sposobnosti da muče ljude. Manipulator vam direktno utiče na samopouzdanje. Pokaže vam ljubav, Raj, a onda vas gurne u Pakao

– objašnjava dr psihologije i pedagogije, Lidija Pehar. Manipulator sve uradi da nametne lažnu krivicu empati, a onda empata kopa po sebi i traži problem u sebi, dok sociopata to ne radi. Ne preispituje se.

Profaza manipulatora je prečesto narcisoidnost – Ja, pa ja, niko kao ja! Jednostavno, zaljubljeni su u sebe – tako ih opisuje Lidija Pehar i govori o takozvanom ,,pocepanom selfu’’, to jest, pocepanom ogledalu gde manipulatori za sebe smatraju da su posebni i najbolji.

Još jedna od brojnih karakteristika manipulatora jeste da su oni veliki glumci. Od crnog će predočiti belo. Oni tako dobro odglume da su sveznalice, da su hrabri. To je taj ,,lažni self” o kojem doktorka Pehar govori – vi možete crno na belo pokazati dokaze, za njih to ne važi; čuvena je ona rečenica – ,,Je l’ ti više veruješ meni ili svojim očima?’’ – toliko su u stanju da izlude žrtvu. Ona može biti doktor nauka, ali nije sposobna da razgovara sa njim.

Njih najviše plaši da se ne obrukaju pred grupom, vaše sposobnosti su njegove, sve zasluge pripisuje sebi. Vrlo su elokventni i veoma vole svoje ogledalce. Često su lepog izgleda, to im je važno, uživaju u lickanju, žude za divljenjem, svi moraju da im plješću, oni sve znaju, u sve se razumeju, oni su najbolji, najpametniji, a uopšte nisu. – U stanju je da ode i da operiše čoveka, a nema veze s medicinom, da popravi automobil… priča, i priča.. On sve zna, ali vi pojma nemate. Ubijaju ličnost u pojam  i degradiraju sve što ona učini – objašnjava dr Pehar.

Uživaju kada su u centru pažnje, uživaju da dominiraju grupom u kojoj su. Oni organizuju sastanke, oni su su ti čija se reč sluša, brzo planu i nerviraju se kada nije po njihovom. Vole druge da predstave kao neozbiljne i neprofesionalne kako bi istakli sebe. Utrkuju se da u projektu preuzmu što više zadataka kako bi hvalospevi o njima bivali veći, te da bi drugi stekli utisak kako bez njih ništa ne bi moglo da postoji.

Velikim istraživanjem sa Harvarda došlo se do zaključka da je kod znatne većine uspešnih ljudi, naročito kod lidera, menadžera koji koordiniraju ljudima, najveći procenat sociopata, smatrajući da samo ljudi koji mogu da upravljaju drugima moraju da budu imuni na bol, na tugu, imuni da se sažale na druge ljude i da tek tada mogu da delegiraju zadatke i da traže njihovo ispunjnje bez obzira na stanje tog čoveka i probleme koje taj čovek privatno možda ima.

Manipulatori svojim ponašanjem, prkose svakoj logici. U prvoj fazi se predstavljaju kao topli, emotivni, poželite da ga stavite na ranu – ,,dok te mami šećerom te hrani, kad te namami i soli ti zabrani’’. Narcisoidnost i egocentrizam se svodi samo na jedno – voleti samo sebe. Međutim manipulator se isprva ponaša kao da ne voli sebe. U toj prvoj fazi će uraditi sve da upozna osobu što više, da pokaže kako je i on ,,ranjiv’’, kako pomaže drugima, kako je on žrtva. A glumiti žrtvu je isto vrsta manipulacije. Na rečima su sladunjavi, pričaju hvalospeve, ali na delima padaju. Zašto? Jer su to patološki lažovi. Oni toliko lažu da i sebe obmanu i ne znaju više gde završava laž, a gde počinje istina. Manipulator nikad neće privući istog sebi. To je odnos plusa i minusa. Dakle, radi se o vrsti ponašanja koju često trpimo u svakodnevnom životu, a ti ljudi gotovo nikada ne potraže pomoć. Manipulator ne uživa u uspesima svog partnera, iako se u početku predstavlja kao da uživa; laska vam, čak i drugima priča o vama, a zašto? Narcis se kiti vašim perjem, vaše dobre osobine prepisuje sebi. Kada mu pričate o sebi, o sopstvenim uspesima, loptu će prebaciti na sebe. Ako mu kažete da ste loše, da vas nešto boli fizički, da ste npr. imali mučninu i da vam je potreban, on će vas ostaviti da bijete svoje borbe sami, zarad provoda sa društvom i sutradan vas neće pitati kako ste, nego će vam pričati kako se proveo. Njemu je krupno sitno, a nebitno je bitno. Vi hoćete da se krupna stvar razreši, a on vama prebacuje sitnice.

Kada se govori o sociopatiji i psihopatiji, dr Jasna Bajraktarević podseća na Hanibala Lectora iz filma, koji govori o toj poremećenoj psihopatskoj ličnosti koju bismo svi prepoznali. Međutim, psihopatija je na skali od 1 do 10. Mi 10 prepoznajemo, ali 1, 2, 3, 4 su naši partneri, deca, roditelji, nadređeni, kolege, koji nas uništavaju svojim načinom ponašanja, a koji ne uočimo na vreme.

Manipulacija je uvek manipulacija i ona uvek boli, uvek ostavlja posledice. Manipulatori u porodičnom krugu glume da su jako fini, požrtvovani, topli, svakom će pomoći, žele da drugi misle ,,nije on tako loš’’, a vi kada odete od njih opet ćete imati pritisak, ali ovog puta okoline koja ne zna šta on u stvari jeste, dok se vi se stidite da govorite šta ste s njim prolazili.

Mnogi psiholozi govore kako kod njih na terapije dolaze oni koji žive sa sociopatama i psihopatama, a da je zanemarljiv broj onih koji dolaze na razgovore, a koji to jesu. Globalna osobina onih koji imaju psihopatsko ponašanje je da, kao prvo, nemaju empatiju ili je imaju u maloj meri.  Nemaju razumevanja za tuđi bol i nemaju emotivnih problema da bi bol naneli. Nemaju osećanje krivice, stida ili nečega zbog čega bi im bilo neprijatno ili imali motiv da se menjaju. Imaju potrebu da ispune svoje tendencije, bez obzira da li će time povrediti nekoga.

Često su šarmantni, veoma ljubazni, učtivi, mogu to da budu ljudi za koje mislimo da su najbolji na svetu ,,ubice ljudskog duha’’. Ponižavaju, često su ljubomorni, prebacuju osećanje krivice na drugog čoveka, zbog čega se onaj koji je pored njega uvek oseća loše, uvek oseća krivim i trudi da udovolji.  Njemu, da bi stvorio sliku o sebi kakvu želi, a kakva ne postoji, potrebni su drugi ljudi i tu se često uočava tzv, CIS komunikacija (cinizam, ironija, sarkazam).

Kada se radi o zastupljenosti manipulacije i narcizma, odnosno sociopatije između polova, odnos je 80% muškarci, a 20% su to žene. Sve više se uočava kod mlađih ljudi, zbog otuđenosti života, zbog adrenalinske zavisnosti društvenih mreža; emocije prestaju da budu bitne u komunikaciji. Psihopata veoma lako ubedi žrtvu da ona bez njega ne može da živi. Glumi anđela nekoliko sati/dana i u tome žena vidi nadu da on može zauvek da bude i ostane takav, neshvatajući da je to psihološka petlja iz koje nema izlaska. Poenta je u moći. Nije poenta napredovati da bi radio bolje neki posao, nego napredovati da bi bio dominatniji i u tome leži zlostavljanje.

– Manipulatori vole da viču, da vam spuste slušalicu. Rade to zato što se njihovo srce udaljilo od vašeg i baš njih briga što vam nanose bol – objašnjava dr Pehar. Kada dolazi do suženja svesti, kada im ukažete na njihove greške, oni se bune, agresivni su, a to pravdaju nametanjem krivice, po principu – ,,Ti si izazvala ovakvo moje ponašanje’’.

Zašto su opasni? U psihologiji postoji nekoliko naslova; manipulatore nazivaju imenima poput ,,duhovni vampiri’’, ,,otrovni ljudi’’, ,,ubice dečjeg lica’’. U psihologiji postoji stav da jedan deo toga rade nesvesno, da to dolazi iz ranog detinjstva, no bez obzira kakvo su detinjstvo imali ipak imaju izbor da li će mučiti, tlačiti ljude oko sebe i to je ono što manipulator radi SVESNO. Stvar je izbora! Mi u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima biramo da li ćemo im nanositi bol, patnju, štetu, opterećujemo li ih ili im pružamo podršku. Onda osoba koja se nađe u takvoj situaciji trpi previše, a naročito ako je empata. Tu se uvek radi o dva dualiteta. S jedne strane imate manipulatora, a sa druge strane imate empatu. To je odnos počinitelja i osobe koja trpi, koja pati, koja plače, koja samuje, koja se stotinu puta preispituje da li je  mogla drugačije? Ali, niste mogli drugačije…

Psihijatar i pedagog, Lidija Pehar ističe da 35 godina unazad ima terapije sa empatama koji su proveli vreme sa psihopatama, koji su trpeli i svi su, bez izuzetka, oboleli!

Doktorka tvrdi kako manipulatori ne žele da se menjaju. To je njihova hrana. Oni znaju šta rade. Vrlo svesno. Empata onda oseća nepravdu i to kaže ono malo dete (kojeg svaki čovek ima u sebi, inače ne bi bio čovek), ali mi, kao veliki, znamo da je to patologija i još treba da znamo šta da se uradi kako bismo se zaštitili.

Osoba koja je realna nema gordosti u sebi. Prirodna ljudska osobina je da smo dobri, da smo altruistični, da smo empate, a suprotnost tome je egocentrizam, cinizam, manipulacija… to nisu bazične ljudske osobine! Narcis vrlo često postaje manipulator. On toliko voli sebe da mora, barem malo, da tlači druge. Kako sociopata u početku ne pokazuje svoje pravo lice, on vam zamuti vid, kroz ionako već šarene naočare, i onog momenta kad oseti da ste se oslobodili i da ste se vezali, tada on počinje da se menja i njegova ličnost dolazi do izražaja.

Dr Jasna Bajraktarević govori kako je u početku zagrljaj sociopate toliko čvrst da mislimo da nam samo to treba u životu.

Dolazi do oslobađanja kortizola, adrenalina, feniletilamina i svih neurotransmitera koji nas čine zavisnim o toj osobi (kokain, alkohol, cigarete, sex, kocka). U psihologiji takav odnos zovu ,,kokain’’ i to je ono što je suštinsko, jer kada se empata zaljubi u manipulatora, stvara se kokainska veza. Manipulator uradi sve da veže tu osobu. To su glumci za oskara.

Prva faza sa njima deluje kao na filmu, a druga je, zaista, nešto drugo. Mi vidimo, ali nemamo snage da odemo. Otuda onaj termin u psihologiji  – ,,ubice dečjeg lica’’. Zaplaču, pokažu da im je žao, a onda empata misli kako je ovaj put manipulator shvatio gde greši: ,,Toliko sam propatio, sad je shvatio i biće dobro’’. Međutim, biva još gore. Jer, tada je manipulator lepo naučio scenario, vaše granice, tj. odsustvo granica, pokazali ste mu svoju Ahilovu petu, šta vas boli, a šta ne. Manipulator neće oženiti manipulatoricu, oženiće empatu. Njima treba to toplo krilo, treba im empata jer nemaju šta da daju, samo uzimaju. Kod njih se sve  svodi na reči, a ne na dela. Ne poštuju dogovore. Ne preuzimaju nikakvu odgovornost za sebe i svoje ponašnje, sve je u tome da drugi treba da čine njima. Njihov prepoznatljiv način da vas kupe je deljenje intimnih informacija i poveravanje. To će učiniti da pomislite da je on senzinitvna, emocionalno otvorena osoba, i verovatno ranjiva. Međutim njihove emocionalnosti i ranjivosti prosto NEMA iako će uvek izgledati da su u problemu i krizi i od vas se očekuje da se ,,bacate u vatru“ za njih. Jedino što vam nudi je neizvesnost u odnosu sa njim. Na početku vam obećava kule i gradove, a iza tih reči ne stoji.

Oni koji mnogo laskaju, mnogo obećavaju su najčešće veliki lažovi, dok delima ne pokažu suprotno. Kada empata uđe u takav odnos, uđe preduboko i onda empati ostaje jedna velika bol. Upravo se tada ta kokainska veza ističe, jer empata sve vidi, a ne može da ode. To je kokainska veza jer su neuroni u našem mozgu napravili tu vezanost; mi smo napravili Boga od te osobe, mi smo joj davali glorofikaciju, davali osobine koje nema i nikad ih nije imala, ali smo ih mi zamišljali i pripisivali, jer smo ih želeli, videli ih kroz šarene naočare.

S druge strane, dodir, seksualni kontakt kod muškarca i žene su različiti. Kod žene oni dovode hormone do ludila, gde se u tom koktelu od hormona, empate trude da nađu mrvicu ljubavi i zadovoljstva koje su imali, ali ne nalaze ništa. I kad odluči da ode, seti se te mrvice i vraća se. Ako je manipulator preterao, samo će malo zagladiti stvari, a empata će misliti da se promenio i ostaće u odnosu iako je možda nekad već rekao da će izaći iz njega. Tu nastaje još jedan problem, jer ako se to ne desi, manipulaor dobija zeleno svetlo da nastavi da radi sve što je radio, bez straha da ćete ga napustiti, kao da mu svesno dajete dozvolu da sa tim nastavi. Vaše pretnje o odlasku, kao i vas, uzimaju zdravo za gotovo jer empate mogu dosta da istrpe, da podnesu. Ali, kad  čovek ode od manipulatora, treba da se seti da zaslužuje svu sreću sveta, a ne mrvicu koju će joj baciti jedan manipulator. Možda. Ako mu je volja. Da  je to ljubav, ne bi to radio nikada. On će ponovo biti pažljiv i davati vam tu mrvu ljubavi kad oseti da ste ga možda pročitali, da je ugrožen da bude raskrinkan, da odlazite, jer, ako se to desi, gde će se on prazniti? Gde će njegova patologija ići? Njega ne bole vaše suze, ali su mu one potrebne i empata onda misli ,,E, sad je shvatio’’, a kad se zaljubimo u iluziju onda se držimo nje jer imamo potrebu za ljubavlju.

Manipulator/narcis, odnosno sociopata će sve činiti da odbrani sebe, da ne prizna da je kriv, da ima išta loše u njegovom ponašanju, da ne prizna da muči drugu osobu, da se igra njenim emocijama, kao igračkama. Na posletku, treba shvatiti (što je empatama koji su pravični, izuzetno teško), da nema smisla razgovarati sa sociopatama  i objašnjavati im kako se osećate, jer ćete izgubiti. – On je jači od vas u patologiji. Vi ćete ići logikom, razumom empatije, a on će ići obrnutom logikom i potopiti je – govori dr Pehar. U početku se uz njega osećamo lepo, činio je lepe stvari (takva je simptomatika), a onda, jer toliko želimo ljubav, osećamo nemir i pritisak. Manipulator pazi kakvu sliku o sebi predstavlja drugima, dok, za to vreme ubija osobu u pojam. Empatu koja je spremna da na sve njegove rane stavi melem, da stavi obe ruke, on takvoj osobi puca šamare. Zašto? Hrani se time, a to je patologija! Način na koji oni narcistički vole sebe je patološki. U ponašanju ponavljaju šablon da empata počinje da se pita ,,Šta sam ja uradio/la, čime sam doprineo/la, šta mogu ja da uradim da on/ona bude bolji/bolja?’’ Zamislite taj apsurd! Taj paradoks!

Zato je važno što pre osvestiti se. Kada osetite psihosomatske osećaje (jer naše telo snažno reaguje); da vam nije dobro, boli vas stomak, imate poremećaj ishrane, sna, disanja, osećate bezvoljnost… pričajte. Pričajte prijateljima koji će vas ohrabriti da se otrgnete i odete iz takvog odnosa. Iz odnosa gde vaše raspoloženje zavisi od manipulatora. Nemojte se stalno propitivati i misliti da će ovaj put manipulator nešto shvatiti, jer NEĆE. On NIKAD neće priznati da je učinio neko zlo. On ne zna za reči kao što su ,,oprosti’’ i ,,izvini’’.  A uživati u bolu bilo kolege, roditelja, deteta, partnera je veliki greh… neoprostiv.

Dr Pehar je govorila kako je više puta pokušala da, sa svojim ocem koji je manipulator, razgovara i  da napravi opoziv. Nije uspela u tome, a ona je neko ko je dva puta doktorirao: psihologiju i pedagogiju. 

Zato odustanite. Očistite se od emotivnog blata koji je na vas manipulator bacao svim porukama, teškim rečima, uvredama i ne pitajte se gde ste vi pogrešili i šta možete popraviti. Nijedan psiholog, ni psihijatar ne može promeniti manipulatora osim ako on sâm to ne odluči.  Međutim, mnogi psihijatri ističu da, i kada dođu do sfere kognitivnog osvešćenja, kada manipulatori razumeju šta rade, emotivno ipak ostaju u tome. Padaju na tom emotivnom ispitu. Zato delima moraju pokazati da su se promenili.

Iako je odluka da se ode od manipulatora veoma teška i hrabra, treba pustiti tu osobu. Ako pokušate sa njom da komunicirate, trujete se više, jer se ona ne saoseća i nema empatuju. Uživa u vašim suzama! I ne brinite što je šarmantna, što u društvu ume lepo da se ponaša, ,,nalicka’’, presecite te kanape kojima ste povezani sa njom. Shvatite da ste se samo dali  pogrešnoj osobi i da je zbog toga vaše samopoštovanje završilo u podrumu, a bilo je na nebesima, kako to slikovito opisuje dr Pehar.

Jasno je da u vašoj zoni komfora vama upravlja vaše Malo Ja, zbog svih strahova i frustracija s kojima čovek odrasta. Ali, tom Malom Ja je bila potrebna mamina zaštita. No, vi niste osoba od 5 godina! Vi niste krivi. Manipulator hoće da si vi osećate kao nula od osobe. Idite i setite se koliko vas je puta ta osoba omalovažila, uvredila, kad vam je bilo najlepše učinila da vas boli, koliko puta vas je ponizila i nije održala datu reč, koliko puta vam je lagala ispred nosa!

Jer, manipulator pati kad ne zlostavlja ljude; zato se i zove sociopata. Pati ako ne izazove suze i bol. Pati ako nije psihičko krvoproliće oko njega. On pati ako osoba koja je sa njim nema emocionalne ispade.

A svaka priča počinje isto: empata želi da doživi ljubav, mir i radost koju je spreman da dâ. Uvek je u mrežu manipulatora uvučena, mlada, lepa, srećna, razigrana devojčica koja je samo želela ljubav. Želela je ljubav, a dobila je iluziju od ljubavi, a onda je došla agonija. ,,Ljubav” je trajala prekratko, a agonija predugo. Ali, zapamtite da se ljubav menja samo za ljubav!

I zato, vredi li plakati za manipulatorom? Žaliti ga? Nemojte ga pravdati, nemojte u sebi tražiti krivca, jer ćete upasti u anksioznost, u apatiju, nipodaštavanje sebe, u depresiju čak… Srozaćete sopstvenu sliku o sebi. Znamo da postoje zatvorske kazne za čoveka koji ubije drugog čoveka. To je svima logično. Ali, mi nismo samo telo. Mi smo, pre svega, duša. A šta se dešava sa ljudima koji ubiju našu dušu?

Please follow and like us: