Episkop novobrdski, Ilarion: ,,Ako budemo rasipali, rasejavali i trošili naše kapacitete dok oni potpuno ne izvetre, pitanje je da li ćemo imati snage za promenu i pokajanje’’
Sinoć je, na večernjem bogosluženju u crkvi Svete braće Kirila i Metodija na Busijama, učešće uzeo i Episkop novobrdski, gospodin Ilarion, vikar Patrijarha srpskog Porfirija. Za pevnicom su pojale igumanija Anisija i sestre iz manastira Svete Petke iz Berkasova, a nakon bogosluženja održano je predavanje na kojem je Episkom i besedio.
Reči Episkopa, obnavljajući sećanje na žene mironosice, i naglašavajući značaj jedinstva unutar zajednice, duboko su odjeknule kod publike.
– Danas vršimo spomen na jedan predivan sabor, a to je sabor žena mironosica – rekao je Episkop i nastavio – Taj sabor je čudesan po svojoj silini zato što su žene mironosice, u vreme kada je sve obeshrabrila smrt Gospoda Isusa Hrista, bile pune nade i može se reći da su one bile prve propovednice.
Veliki trudbenik, Episkop Ilarion podsetio je da je sabornost jedan od ključnih pojmova, ključnih iskustava crkve. Drevne crkve, drevnog Izraela, te i onih zajednica koje su ljudi težili da ostvare kroz istoriju. – Sam Bog je sabor. Bog nije sam. On jeste jedan, ali nije usamljen – govori Vladika novobrdski i dalje objašnjava kako je čovek stvoren da bi podražavao način postojanja u zajednici, postojanja u crkvi, postojanja u saboru, jer, kako kaže Vladika, ,,bez sabora čovek ne može da se spasi”.
– Čovek ima mogućnost da stvara zajednicu, ali na svakome od nas je da li će tu zajednicu da stvara ili ne. Mi smo neprekidno, svakoga dana na ispitu da li onim što činimo gradimo zajednicu ili je rušimo, da li svoj najtananiji odnos ugrožavamo sopstvenim rečima i postupanjima i to je jedan sud koji treba svakog dana da bude pred nama. Da se uvek pitamo: Da li je to što činim dobro za zajednicu? – priča Episkop i dodaje kako se do prave slobode dolazi kroz tesan put.
Koliko god da ima smrti u svetu u kom živimo, zla, bolesti, greha i rastanaka, ipak je zagrljaj svetlosti večnog života širi od toga. Ta svetlost je progutala sve ono što je tama. I taj život neprekidno teče. On je tu, među nama i u nama. Samo treba da budemo sposobni da taj život čujemo. Da ga vidimo i osetimo, pa čak i da ga dodirnemo. Mi smo i stvoreni da se celopkupnim našim bićem sjedinimo sa živim Bogom. Da mu se bez ostatka predamo.
– besedi Vladika. Upravo koz priču o saboru, ističući njegovu ujedinjujuću ulogu i snagu unutar zajednice, Episkop Ilarion je objasnio da ne treba da budemo rasipnici i govori – U rasipništvu se neće naći sreća. Tu se čovek, pre svega, osiromaši i ostane usamljen. Jer sve što je radio nije radio zasnivajući svoj život na drugom, već zarad svojih osećanja, svojih misli, svojih stremljenja – mudro objašnjava preosvećeni i dodaje da ako se rasipaju, troše i rasejavaju sopstveni kapaciteti dok oni u potpunosti ne izvetre, pitanje je da li će postojati snaga za pokajanje i promenu.
Snažne reči Episkopa novobrdskog, gospodina Ilariona, njegovi uvidi i spoznanja, poslužili su kao svetionik nade i nadahnuća u srcima pravoslavne publike koja je sinoć prisustvovala predavanju.
U svetu punom neizvesnosti i teškoća, njegove reči su razgorele srca svim prisutnima i bile su izvor velike utehe i ohrabrenja.
Pošaljite komentar