KOLUMNA: Gubitak prijateljstva na raskrsnici ličnog rasta i razvoja
Život nije isključivo uspon na strme planine, već putovanje na kojem se smenjuju različiti krajolici, brežuljci, doline i ravnice. Na tom putovanju susrećemo se sa raznim izazovima i preprekama, ali i sa mnoštvom lepote i radosti. Jedan od najvažnijih aspekata ovog životnog putovanja jesu promena i rast koji dolazi s njom. Kroz iskustvo i učenje, godinu za godinom, neprekidno se razvijamo, često borimo sâmi sa sobom i onima oko nas, da bismo se konačno transformisali u bolje verzije sebe sâmih.
No, ovaj put ne mora biti ugodan i to je jedna od čestih zamki na putu lične promene. Često se nalazimo na raskrsnicama koje nas prisiljavaju da donesemo teške odluke i da se odreknemo onoga što nam je poznato i drago, no isto tako znamo da bez micanja starog, nema mesta za dolazak novog. Tako je jedan od najčešćih gubitaka na ovom putu gubitak prijateljstva.
Razlozi za gubitak prijateljstva na putu kroz život su raznolika. Neka prijateljstva se mogu raspasti zbog promene prioriteta, dok se druga mogu raskinuti zbog neslaganja u vrednostima ili stavovima. Bez obzira na razlog, gubitak prijateljstva može biti duboko bolan i otežati sve ostale segmente našeg života! Ponekad se oporavljamo brzo, kao nakon kratkog ljubavnog flerta, ali ponekad taj oporavak može trajati godinama, baš kao nakon gubitka životnog partnera s kojim smo delili dobro i zlo, našu svakodnevicu i stvarali novu naviku koja tada živi pod našom kožom.
Ipak, važno je zapamtiti da gubitak prijateljstva nije znak neuspeha. To je, jednostavno, deo procesa rasta i promene. Kroz ova iskustva učimo o sebi i o tome šta nam je u životu važno. Učimo da se nosimo s teškim emocijama i kako da gradimo nova prijateljstva. Iako bolno, ako od te boli ne bežimo, već joj dozvolimo da se s njome povežemo, da sami sebi priznamo da smo ljudi, da imamo svoje emocije, da bez obzira na duhovni rast i razvoj, u kojem ako smo već odmakli, znamo da se sve događa za naše najveće dobro i da smo nekada sami izabrali baš taj scenario da bismo iz njega dobili određene lekcije. Tada sebi možemo dozvoliti tugovanje, osećaj nedostatka, praznine, usamljenosti, pa čak i ljutnje za nekim ko više nije deo našeg životnog puta.
Priznavanjem, a ne bežanjem od tih osećaja, povezaćemo se još dublje sa sobom i upoznati neke delove nas sâmih koji su možda čekali baš ovakav trenutak da budu otkriveni. Tu je važno istaknuti da ne treba da besomučno analiziramo zašto se to dogodilo, p principu ,,Šta bi bilo kad bi bilo’’, i da li smo mogli nešto drugačije! Možda baš ove tuge i praznine donesu u naš život nova bogatstva i obilja kroz zasad nepoznate ljude i prilike kojima smo tek treba da otvorimo put prema nama.
Primer iz života:
Godinama sam bila u bliskom prijateljstvu sa dve predivne žene kroz različite periode života. Zajedno smo rasle – životno, delile smo sve tajne i podržavale se u svim nedaćama. No, nakon što sam promenila posao, preokrenula svoju karijeru, naše je prijateljstvo počelo da se raspada. Kako sa jednom prijateljicom, tako i nakon desetak godina sa drugom, sa kojom je prijateljstvo započelo u toku prekida prvog. Razdaljina mesta življenja, zatim razlike u razmišljanju, stavovima, ciljevima, drugačiji životni stilovi i nove obveze otežale su održavanje veze. Nažalost, moje se najpre jedno blisko, zatim drugo blisko prijateljstvo raspalo… U dvadeset godina, dve bliske veze, koštale su me suza, tuge, samovanja..
Gubitak tih prijateljstava bio mi je težak i bolan. Osećala sam se usamljeno i izgubljeno. Ali, vremenom sam shvatila da je to deo prirodnog procesa rasta. Razvila sam se u novu osobu i moji su se prioriteti promenili. Naučila sam da se nosim s tugom gubitka i shvatila da mogu da gradimd nova prijateljstva i da održavam stare veze na nove načine. Onog kog ja volim, mogu voleti i na daljinu, pa čak i bez ikakvog kontakta! Jer, ljubav je u meni, i ja odlučujem koliko će i za koga iste u meni biti.
Put prema zacrtanom uspehu često je poput mene i mojih prijateljstava. Tu je bilo mnogo uspona i padova, radosti i tuga. Na tom putu susretala sam se s mnogim izazovima, uključujući i gubitak tih važnih odnosa – svojih prijatelja. No, važno je zapamtiti da su ova iskustva do nešto kroz šta svi prolazimo. Kroz njih učimo o sebi, postajemo jači i otporniji i otvaramo se novim mogućnostima u životu.
Gubitak prijateljstva na putu prema uspehu može biti težak i bolan, ali je važno ne gubiti nadu. Uz snagu i podršku onih koji biraju nas ovakve kakvi jesmo, možemo prebroditi sve izazove i izgraditi ispunjen i radostan život. Zapamtite, rast i promena su neizbežni i donose nove radosti i bezbroj novih mogućnosti. Sve što je od nas otišlo, ako treba, ponovo će se vratiti, a ako ne treba onda je otvorilo vrata i prozore nečem novom, još neznanome, ali zasigurno boljem za nas i za naš put prema napred.
Pošaljite komentar