Đorđe Bošković, sportski i kondicioni trener za ,,Kompas’’ razotkriva sve o posledicama modernog načina života i ukazuje na moguće probleme usled fizičke neaktivnosti; kako ih preduprediti i korigovati

Kondicioni i sportski trener, Đorđe Bošković, govori kako je, još kao dečak, znao čime želi u životu da se bavi. Tokom Srednje škole trenirao je košarku, a na trećoj godini njegova mama Vesna je videla otvoren konkurs za trenera, te je Đorđe, u želji da pruži dodatni doprinos na isti aplicirao te dobio posao kojim se od tog trenutka bavi sve do danas.

Đorđe Bošković, trener iz Beograda, završio je Visoku školu  za sport i zdravstvo, za sportskog i kondicionog trenera, a nakon toga obrazovne inostrane institute, poput naučnog instituta EXOS iz SAD-a (Certificated Functional Trainer, Certficated Functional Strenght Trainer), a ponosi se impozantnim brojem sertifikata iz oblasti biomehanike, rehabilitacije u sportu i rekreaciji, a koji su ga, kako sâm ističe, veoma unapredili, te razvili ,,dodatnu teoriju u sklopu sa logikom’’. Trenutno radi u sportskom centru ,,Urban Jungle’’ sa profesionalnim sportistima i rekreativnim klijentima, ali radi i rehabilitaciju lokomotornog sistema.

Bavljenje sportom već više od jedne decenije, konstantnim usavršavanjem, učenjem i zalaganjem, ali i radom sa profesionalnim sportistima, osobama sa hroničnim ili privremenim zdravstvenim tegobama, čine Boškovića kompetentnim i kredibilnim kada se govori o fizičkoj aktivnosti, ali i zdravlju uopšte.

Kompas: Po struci ste sportista; otkuda interesovanje i za medicinski aspekt koji preplićete sa svojim sportskim znanjem u radu sa klijentima?

Đorđe: Nauka o sportu je jedna od najmlađih nauka u svetu i zato rapidno napreduje. Posao kondicionog trenera, koliko god bio kompleksan sa energetske strane programiranja opterećenja i mikrodoziranja u ciklusima, nemoguć je bez poznavanja kinetike, biomehanike i uticaja vezivnih struktura u telu. Želeo sam da znam više o procesima, mehanizmima, šta to dovodi do povrede, kako se ponašaju tkiva prilikom ruptura na primer, i koji je put od povrede do oporavka. I ne samo oporavka, nego i vraćanja na teren uz, ako je moguće, povećanje kapaciteta koji je postojao i pre povrede. To je veoma sadržajna oblast i nije za svakoga. Kada nekoga vratite iz povrede i omogućite mu da nastavi trku za svojim snom, i iz agonije, bola i preispitivanja da li će ikada više moći da se bavi sportom na određenom nivou, vidite fizički i mentalno dominantnu osobu. To je jedinstven osećaj doprinosa koji nema cenu.

Kompas: Ono što je obeležilo poslednjih pola veka jeste epidemija masovnih nezaraznih bolesti. Sa kakvim problemima, a koji su prouzrokovani modernim načinom života, se najčešće susrećete u radu sa svojim klijentima?

Đorđe: Moderan način zivota iziskuje od pojedinca mnogo zadataka na dnevnom nivou. Količina raspodeljive energije je ekvivalentna stvaranju energije, a s obzirom na to da veliki procenat ljudi pretežno sedi i ne kreće se dovoljno, količina energije kojom raspolažu je mala. Posledica toga je stavljanje organizma u drugi plan, uskraćen je rad na sebi kako fizički, tako i duhovno, odnosno, psihološki.

Posledice, najčešće kod rekreativaca, jesu gojaznost i hipokinezija (nedovoljna količina kretanja) što dalje uzrokuje hipertenziju i insulinsku rezistenciju. Takođe, kao bitnu stavku bih izdvojio motoričku neobučenost kod mlađih uzrasta, a pod tim podrazumevam posturalne deformitete, a kod sportista, zbog pravca u kom sport ide i sve većih fizičkih zahteva, dolazi do povreda vezivnih tkiva (ligamenti, tetive i tako dalje).

Kompas: Nepravilan položaj tela pri sedenju uzrokuje pogrbljenost. Koliko je važno na vreme uvesti vežbe za jačanje mišića leđa, ukoliko se bavimo takvim poslom da smo veći deo dana za računarom/telefonom? Kakve vežbe preporučujete i koliko učestalo? 

Đorđe: Sigurno ste mnogo puta čuli kako je ljudski organizam najkompleksnija mašina. To zaista jeste tako. Mehanizmi koji se nalaze u organizmu su usklađeni na toliko mnogo načina; od samoisceljenja do kompleksnih motoričkih kretnji. Konkretno, čovek se kreće trodimenzionalno (u 3 ravni); kičmeni stub koji je sačinjen od spongiloznih gredica pršljenova, nukleusa, pa i mišića koji se nalaze duž cele spinalne regije, nisu predviđeni za statičnost koju dobijamo sedenjem i ležanjem.

Svaki oblik kretanja koji povećava fleksibilnost, motornu kontrolu, kontrakciju, hidrataciju, snagu i čini mišiće sposobnim da mogu da se suprostave fizičkim zahtevima, te da savladaju spoljno opterećenje su dobre vežbe. Ukoliko kičmeni stub ne tretiramo onako kako je predviđeno, a to znači kretanjem, savijanjem, rotiranjem, ubrzo će doći do posturalnih decentralizacija i disbalansa mišića koji, na posletku, hronično pogoršavaju postojeće stanje. Preporučujem svakodnevno minimum 4 do 5km brzog hoda, uz to 2 do 3 treninga nedeljno na održavanju osnovnih motoričkih zahteva, naravno u zavisnosti od cilja i potreba, koje su individualne.

Kompas: Kakve su još nuspojave pogrbljenosti? Često čujemo da izazivaju bolove u vratu, kasnije glavobolje. Da li se ona može potpuno korigovati?

Đorđe: Apsolutno. Lepota organizma je u tome što 95% stvari može da se obnovi (organski sistemi, vezivna tkiva, koštani sistem) ukoliko znamo da dijagnostikujemo probleme, korigujemo ih terapijama; prvo ako je teži oblik povrede, a onda kineziološkim vežbama, te ih i prilagodimo svakoj osobi individualno.

Najčešće se započinje ograničenjem pokreta. Elastičnost i kontraktilnost mišića postanu ograničene, nedovoljna kapilarizacija i snabdevanje svih lokomotornih elemenata, a pod tim mislim na mišiće, tetive i ligamente, posledično dolazi do promene centra mase (glave), zatim do sužavanja spinalnog kanala, što dalje rezultira pritiskom na nukleus koji pritiska nerv i šalje razne signale. Trnjenje, parestezije, oduzimanje snage, nedostatak motorne kontrole, migrene, povećanje očnog pritiska i tako dalje.

Kompas: Prilikom istraživanja za ovaj intervju, čuli smo za termin ,,SMS palac’’, odnosno tendinitis, zatim tzv. ,,Selfie lakat’’, koji izazivaju mnoge zdravstvene poremećaje. Kako se može probuditi svest kod ljudi, ili kako vi to činite u radu sa svojim klijentima, kada se radi o posledicama preučestale aktivnosti na mobilnim telefonima?

Đorđe: Moderno doba i tehnologija sa jedne strane olakšavaju život i štede vreme, međutim, sa druge strane, uskraćuju potrebu za fizičkim radom i povećanjem fizičkog kapaciteta individue; dakle – čučnem, podignem, gurnem, zarotiram, savijem, bacim, trčim. Sve akutne povrede, pa i tendinitisi, tenosinovitisi, tendinopatije su posledica prekomernog korišćenja jednog ili više zglobova u cikličnim pokretima uz neprisustvo mišića koji mogu da izdrže toliku količinu učestalog kretanja. U disfunkciji mišića tetive preuzimaju veliku količinu trenja, smanjenom viskoznošću tetive, odnosno otpornošću  na trenje, povećava se šansa za iritacijom.

Jedino rešenje, kako bi se ovakve stvari sprečile, jeste da održavamo muskulaturu snažnom i sposobnom da drži naš skelet i organizam u optimalnom stanju. Koristiti telefon i računar u ovo novo, moderno doba je neminovno, ali šta mi radimo po pitanju ove druge strane, koje vreme odvajamo za sebe da bismo unapredili kvalitet života, to je test na kojem većina ljudi padne.

Kompas: Kakva je dostupnost pravih informacija, i koji je rizik od dezinformacija kada su gore pomenute stvari u pitanju?

Đorđe: Prisustvom informacija koje su, danas više nego ikada ranije dostupne globalno, jednim klikom, povećava se i količina netačnih, neproverenih informacija. Sistem koji bi trebalo da filtrira ko je kompetentan da uputi informaciju ne postoji; pa, danas apsolutno svako može, uz malo marketinga, da izgleda stručno u očima onih koji o toj temi ne znaju mnogo. Pozvaću se na citat Marka Šelića Marčela: „Dobro nam došli na šaradu, mali bal pod maskama“.

Rizik je veliki pogotovo kada govorimo o kulturi zdravlja, jer pogrešni, na svoju ruku dati saveti mogu da naprave potpuni disbalans i da izazovu strahovite posledice. Zato moramo na više različitih mesta proveriti informaciju i sa pravim, stručnim licima doneti najbolju odluku o sledećim koracima u okviru oblasti koja nas zanima.

Kompas: S obzirom na takav način života, da li su povrede u svakodnevnim aktivnostima učestalije danas, kod modernog čoveka, nego što je to bilo nekada?

Đorđe: Postoji jedna ortopedska klinika u SAD-u koja je snimila kratak, šaljiv video gde se zahvaljuje ljudima koji posle četrdesete godine i dalje misle kako mogu da igraju fudbal, košarku, ragbi kao nekada; bez treninga i adekvatne pripreme. Da takvih nema, oni ne bi imali posla.

Čovek je danas fizički i mentalno slab, nedostojan prethodnih generacija koje nisu imale tehnologiju. Njima je osnovna tehnologija bila njihovo telo, snaga, izdržljivost i mentalna čvrstina. Složićemo se da danas te osobine poseduje mali procenat ljudi. Slabo telo – slab um i vice versa. Amerikanci to lepo kažu – If you don’t use it, you lose it.

Kompas: Kakav je vaš komentar na sveprisutnost trenera koji nemaju individualni pristup svakom klijentu, nego isti način treniranja/ishrane savetuju gotovo svima?

Đorđe: To su biznismeni u struci koji isključivo gledaju profit, čak i po cenu tuđeg pada i/ili zdravstvenog kraha. To ne mogu da razumem. Nismo svi stvoreni za sve, i to je u redu, ali igrati se tuđim zdravljem je za najoštriju osudu. Opet se vraćam na to da nema sistema i kontrole toga ko ima kredibilitet da se bavi ovim poslom. Jer, da ga ima, 70% trenera, terapeuta bi prestalo da se bavi svojom delatnošću.

Kompas: Kako izgleda vaš prvi susret sa klijentom? Kakve testove i provere radite pre sâmog određenja plana treninga i ishrane?

Đorđe: Prvo me zanimaju informacije iz života klijenta; neka od prvih pitanja koje mu upućujem su: Kojim se poslom bavite? Kakav vam je radni dan? Kakav vam je san? Da li vodite računa o ishrani? Da li čitate? Da li ste fizički aktivni i koliko? Da li trenirate? i tome slično. Razgovaramo i o tome zbog čega se obratio baš meni i šta on smatra u čemu je srž njegovog problema. Zatim, svaki klijent dobija medicinski formular sa pitanjima o alergenima, anamnezi bolesti, povredama i suočavanjem sa suplementima, lekovima, kontrolama i dr. Što je više prikupljenih informacija, to je lakše da se preciznije kreira i individualno prilagodi trening. Potom prelazim na kinetičko i motoričko testiranje, posturalni disbalans, skeletne asimetrije, mišićne asimetrije, bilo koje disfunkcije kroz trodimenzionalno kretanje. Kada prikupim sve potrebne informacije na testovima, tek onda imam preciznu sliku.

Kompas: Koji su najteži izazovi sa kojima ste se suočavali na svom profesionalnom putu?

Đorđe: Rad sa ljudima koji imaju neku vrstu hroničnog, rizičnog oboljenja nimalo nije jednostavan.  U tom slučaju, zaista, mora da se uključe i doktor i dijetetičar, česte kontrole… Svaki trening je test i tu planiranje mezociklusa pada u vodu, jer su reakcije često promenljive na dnevnom nivou. Odgovornost je velika.

Takođe, izazovno je raditi sa sportistima koji su zadobili teške povrede, jer profesionalni sportisti, jednostavno nisu navikli da nešto, pa makar i  trenutno, ne mogu i da budu odvojeni od terena. Dolazi do velikih oscilacija u raspoloženju i mukotrpan rad u psihološkom smislu da se ne dozvoli pad i sumnja u sebe, a  uz to je prisutan i pritisak od strane kluba i menadžera tog sportiste, usled nestrpljenja da se on što pre vrati na teren.  A ako se faze oporavka i mentalna čvrstina ne poslože kako treba, rizik od re-povrede je preko 40 odsto.

Kompas: Znamo kako različiti ljudi imaju i različite mehanizme komunikacije i motivacije.  Koliko je važan i psihološki momenat u radu sa klijentima?

Đorđe: Veoma je važan. U tom smislu, na sebi radim mnogo i svakodnevno. Kao i svako od nas, i ja imam probleme, rokove, stresove i tome slično.  Ali, moji klijenti nisu dužni da me gledaju tužnog ili bezvoljnog. Mislim da je oličenje profesionalizma sposobnost da se razdvoji privatno od poslovnog, jer jedino tako se može držati visoko postavljena lestvica kvaliteta. Ipak, često se ljudima desi da nemaju intrisičnu motivaciju za trening, određenu vežbu ili cilj, a držati fokus ka jednogodišnjem cilju ili duže, zaista je naporno. Pogotovo ako klijent ne živi od toga. No, sa druge strane, svakako od toga živi lepše i kvalitetnije. Tada nastupa trener koji svojom energijom utiče da se stvari pokrenu.

Kompas: Koje ste navike i sâmi usvojili radi sopstvenog fizičkog zdravlja, a kojih se svakodnevno pridržavate?

Đorđe: Moj posao je takav da sam fizički veoma aktivan. Nekada se desi da pređem oko 15 hiljada koraka, na to dodajte demonstracije vežbi klijentu, a često, uz to, odradim i sopstveni trening. Dakle, vrlo sam aktivan, međutim, ni to nije dobro ako nutricija, san i oporavak nisu adekvatni. Stoga se znatno više bavim istraživanjem sebe u smislu viših ciljeva, nutricije i novim izazovima guram sebe napred. Pokušavam da spoznam sebe kroz psihosomatiku i volim da razgovaram sa ljudima koji će mi reći ili otkriti nešto novo.

Please follow and like us: