IN MEMORIAM: Aleksandar Lambros

Kada se setimo Aleksandra Lambrosa, ne možemo da ne pomislimo kako je vreme sa pravim ljudima uvek poput lepršanja leptira – kao da je svaki trenutak dragocen i neponovljiv, a vreme ne postoji.

Naše poslednje celodnevno druženje u Nici pre nekoliko meseci je bilo kao iz sna: ručak u njegovom omiljenom restoranu ,,La Civette Du Cours’’, poseta njegovoj omiljenoj crkvi ,,Sveta Rita’’, slučajni susret sa prezabavnim Barnijem koji nam je čitao sudbinu iz dlana, šoping u ,,Galeries Lafayette’’, pijaca umetničkih predmeta i, naravno, Madonna – naš zajednički imenitelj večne sreće i pokretača dobrog raspoloženja, uvežbavanje i njegova koreografija Voguinga na sred pijace, a zatim i maestralna sledeća noć u Kanu sa puno prijatelja – scene kao iz najzabavnijeg avanturističkog filma se samo ređaju – baš kao da smo znali da je to naše poslednje vreme provedeno zajedno. Sâmo njegovo prisustvo, osobe koja je svakim udahom oko sebe širila sreću, i njegova ljubav prema Madoni činili su uvek i svaki trenutak nezaboravnim od prvog momenta kada smo se uživo upoznali davne 2008. godine.

Aleksandar Lambros bio je izvanredan pisac i vanvremenski intelektualac čiji je rad ostavio dubok trag. Njegovo književno stvaralaštvo obuhvatilo je značajna dela kao što su „Bog se nikad ne smeje“, „Vorholov kod i druge misterije popa“ i “M (Madonna).” Njegove knjige istraživale su kompleksne aspekte religije, kulture i umetnosti, postavivši visoke standarde u oblasti književnosti i srpske kritike.

Pored književnosti, Lambros je bio i cenjeni kritičar i kolumnista. Njegovi tekstovi na B92 i drugim medijima često su nudili duboke analize i uvide u kulturne fenomene, umetnost i društvena pitanja, osvajajući poštovanje čitatelja i kritičara zbog duboke analize potkrpljene argumentima. Njegovi eseji i članci su se odlikovali oštrom inteligencijom i sposobnošću da sagleda složene aspekte savremenog društva.

Bio je aktivan u raznim kulturnim i intelektualnim krugovima. Delio je svoje misli i ideje o književnosti, umetnosti i društvenim pitanjima, često uključujući lične refleksije i komentare na savremene fenomene. Njegov angažman na društvenim mrežama bio je odraz njegove svakodnevne strasti za intelektualnim istraživanjem i doprinosima kulturnom narativu.

Uz sve to, radio je i na novoj knjizi za koju se nadam da će uz malu pomoć i korekcije vrlo brzo posthumno ugledati svetlost dana, nastavljajući na taj način da inspiriše i prosvetljuje buduću čitateljsku publiku.

Kao što Madona peva u pesmi „The Power of Goodbye“:

„ …There’s nothing left to try

There’s no place left to hide

There’s no greater power

Than the power of goodbye… “

– njegov odlazak je zaista duboko dirljiv, ali njegova ostavština i moć njegovog duha nastaviće da žive u svima nama. Njegov rad i strast za istraživanjem kulturnih fenomena će nas uvek podsećati na značaj umetnosti, duhovnosti i intelektualnog angažmana.

On je zaista imao šta da kaže i prenese na poseban način i za mene će živeti kroz pesmu ,,Live to Tell’’; „The truth is never far behind…“ – istina i sećanje na njega će uvek biti sa nama. Zahvalni smo za svaki trenutak proveden s njim, za svaki osmeh i svaku inspiraciju koju je pružio uživo i u online svetu.

Aleksandrov život treba da nas podseća na to koliko je važno kreirati s ljubavlju, strašću i živeti svaki dan u sopstvenoj istini i autentičnosti.

Tužna sam što nismo uspeli da se sretnemo u Mentonu pre dva meseca kada samo se i dogovorili i što neće iskoristiti već kupljene karte za Međunarodni sajam savremene umetnosti u Monaku u avgustu ove godine – duboko osećam gubitak što nije imao priliku da doživi još mnogo toga što je zaslužio, a o čemu smo intenzivno pričali vezano za njegov budući rad i potencijalni poslovni angažman u diplomatiji. No, jedno znam – njegov duh bi sigurno bio ispunjen radošću kada bi video kako je Novak Đoković osvojio zlato na Olimpijadi, samo par dana nakon što je otišao zauvek. Aleksandrov entuzijazam, stav i ljubav prema umetnosti, sportu i pre svega Srpskom narodu uvek su bili glasni i jasni i verujem da bi se njegovo srce radovalo ovom trijumfu.

Počivaj u miru, dragi Aleksandre – neka tvoja svetlost, tvoj mio duh i lepota nastave da sijaju u srcima svih nas.

Please follow and like us: