Dom omladine u delirijumu: Bend ,,Silente” iz Dubrovnika, održao koncert za pamćenje

Sinoć je beogradski Dom omladine bio svedok jednog od onih koncerata koji se ne zaboravljaju lako, onih koji ostaju urezani u srcu i u sećanju. Grupa ,,Silente’’ iz Dubrovnika, koja je već osvojila srca publike širom regiona, nastupila je pred rasprodatom salom Americana, donoseći magiju koja se ne može opisati rečima, već se mora doživeti.

Nakon uspešnog koncerta u Novom Sadu prethodne večeri, ,,Silente” je Beogradu pružio svoju dušu i srce. Ovo im je drugi put da nastupaju u srpskoj prestonici, ali prvi put sa novom pevačicom Larom Viktorijom Ilić, koja je svojim nežnim, gotovo milujućim, vokalom osvojila sve prisutne. Njihov nastup bio je savršeno odmeren – iskren, emotivan, i pun nečeg novog i autentičnog što se retko može osetiti na koncertima mladih izvođača danas.

Veče je otvoreno pesmom ,,Dobri morski ljudi, dobre morske žene”, a nizale su se omiljene numere kao što su ,,Idi”, ,,Molim te, zapiši”, ,,Pitanje je ljubavi”, ,,Dragi, vjerujem u sve”, ,,Mene moje uši lažu” i mnoge druge. Publika je, od prvog trenutka, bila potpuno prisutna, pevala sa njima svaki stih, kao da su svi zajedno deo nečeg većeg.

Usledile su i nove pesme ,,Sve što treba znat o ženi”, ,,Sve da ima neki način”, a najnovija pesma, objavljena tek pre nekoliko dana, ,,Voli me dok Đavo spava”, izazvala je posebno oduševljenje. Bend nije mogao da sakrije iznenađenje kada je publika uglas pevala svaki stih te pesme, uprkos tome što je tek nedavno odzvonila etrom. Taj trenutak je bio poseban – kao da je cela sala postala jedno, u ritmu i emociji.

Lara je zračila čistom emocijom. Svojim predivnim, svilenkasto nežnim, a zanosnim vokalom, unosila je u pesme neku svežinu i fragilnost koja se savršeno uklapala u snažnu dinamiku benda. Ivuša Gojan, na bubnjevima, bio je jednostavno fenomenalan; svaki udarac bio je ispunjen energijom koja se prelila na publiku. Ivana Čuljak, violinistkinja, nestvarno graciozna, svakim potezom gudala je donela dašak magije. Sanin Karamehmedović, na bas gitari, neodoljiv u svojoj skromnosti i nenametljivosti, zračio je posebnom harizmom, dok je njegov brat, Tibor Karamehmedović, lead vokal, bio srce i duša cele večeri. Njegovo prisustvo na sceni bilo je magnetično! Tibor se, kao nekakav čarobnjak kretao scenom, potvrđujući da je njegovo mesto upravo tu.

Bend ,,Silente” nas je sinoć podsetio na neka stara, a ipak nova vremena. U moru muzičkih zvukova danas, možda i prezasićenja u muzičkoj industriji, ,,Silente” je poput osvežavajućeg talasa. Njihova muzika je nova, ali u sebi nosi onu euforiju i strast koju su svojevremeno izazivali legendarni bendovi poput ,,Bijelog Dugmeta”, na primer, na čuvenom koncertu kod Hajdučke česme 1977. godine. Osećaj kao da se nešto doživljava, ali i vidi prvi put; nekad Bitlmanija u Liverpulu, sinoć Silentomanija u Beogradu.

Poslednje note su odzvanjale uz pesmu ,,Poljubi me za kraj”, ali publika nije bila spremna da ih pusti; dugi aplauzi i povici vratili su ih na scenu, gde su izveli još jednom pesmu ,,Sve što treba znat o ženi”, potom ,,Probajmo još jednom”, a onda i ,,Tercu na tišinu”, pesmu koja je izazvala paroksizalnu atmosferu. Iako na kraju koncerta, strasti su ponovo uzavrele, a emocije dosegle svoj vrhunac.

Kad su se svetla ugasila, a bend se povukao, ono što je ostalo bio je osećaj zadovoljstva, ispunjenosti, i nečeg magičnog što će dugo odzvanjati u sećanju onih koji su imali sreću da budu deo tog iskustva. Bend ,,Silente’’ je dokazao koliko svi njegovi članovi zaista žive ono što rade, a onaj iskreni pogled, jednostavno, nisu mogli da isfoliraju. Prosto im se verovalo. Bili su iskreni, posebni, vatreni, a nežni. Bili su svoji. Bili su najbolji. I tačka.

Please follow and like us: