SUMNJIVO LICE: Ko će napisati novu istoriju srpske književnosti?

Sinoć, 21. oktobra, trećeg dana Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, u sali „Borislav Pekić“ održana je intrigantna diskusija pod nazivom „Sumnjivo lice: Šta posle Deretića i Palavestre – da li našoj istoriji književnosti nedostaju kapitalne knjige?“. Ova tema okupila je dva istaknuta profesora i stručnjaka iz oblasti književne istorije: Nenada Nikolića sa Filološkog fakulteta i Slađanu Jaćimović sa Učiteljskog fakulteta, dok je razgovor moderirao književni kritičar, Nikola Marinković.

Tema večeri bila je više nego važna za književnu scenu, jer se ticala suštinskog pitanja – da li današnjoj srpskoj književnoj kritici i istoriografiji nedostaju dela koja bi mogla da se smatraju kapitalnim. Na početku razgovora, učesnici su se složili da je pisanje istorije književnosti izuzetno zahtevan poduhvat koji nosi ogroman teret odgovornosti. Kroz prizmu velikih imena kao što su Jovan Deretić, Stojan Novaković i Jovan Skerlić, zaključili su da jedan model pristupa – Vukov ili Dositejev – treba da bude primaran u proučavanju i predstavljanju srpske književnosti, jer, svaki pisac istorije književnosti, svesno ili nesvesno, bira da favorizuje jedan od dva pristupa – Vukov ili Dositejev.

Jedna od ključnih teza ove diskusije bila je ta da je najlakše kritikovati istoričara književnosti, jer se njihov rad često doživljava kao preširok, jer istorija književnosti ne može zadovoljiti sve ukuse. Uvek će biti kritika, ali je važno ostati dosledan i čvrsto stajati iza svojih stavova.

Razgovor je završen zaključkom da je svaki istoričar književnosti pred velikim izazovom – da balansira između različitih pristupa i da u svom radu poveže bogato književno nasleđe s potrebama i izazovima savremenog čitaoca. Kao što su istaknuli učesnici, još uvek se čeka neko ko će smelo i hrabro pristupiti zadatku pisanja sveobuhvatne istorije srpske književnosti, koja bi obuhvatila bogatstvo naše književne tradicije, ali i reflektovala moderni duh vremena.

Sinoćna diskusija na Sajmu nije samo otvorila važno pitanje o potrebama za kapitalnim delima, već je i osvetlila složenost i dubinu proučavanja srpske književnosti, podsećajući sve prisutne na to koliko su važna dela poput onih koje su pisali Deretić, Novaković i Skerlić.

Please follow and like us: