Novinarke i javne ličnosti na meti: Dipfejk i osvetnička pornografija kao oružje digitalnog nasilja

Rodno zasnovano digitalno nasilje, koje obuhvata osvetničku pornografiju i dipfejk tehnologije, postaje sve veći problem na Balkanu. Iako se država priprema da sankcioniše ovakve prekršaje, žrtve i dalje čekaju efikasnu pravnu zaštitu.

Ministarstvo pravde najavilo je značajan korak u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja u digitalnom prostoru – kriminalizaciju osvetničke pornografije i dipfejk sadržaja. Ove digitalne zloupotrebe, usmerene najčešće prema ženama, posebno prema novinarkama, političarkama i javnim ličnostima, ostavljaju duboke emocionalne i psihološke posledice na žrtve, dok počinioci često ostaju nekažnjeni.
Prema rečima advokatkinje Autonomnog ženskog centra, Vanje Macanović, nevladine organizacije već dugo zagovaraju donošenje zakona koji bi regulisao ovu oblast. – Ohrabruje nas što će krivični zakon konačno prepoznati ovo ponašanje kao krivično delo – izjavila je Macanovićeva, podsećajući da su istraživanja pokazala kako svaka deseta srednjoškolka u Srbiji postane žrtva neovlašćenog deljenja intimnih fotografija.

Problem je postao akutan 2021. godine kada su otkrivene ,,Telegram” grupe s desetinama hiljada članova koji su razmenjivali intimne fotografije žena sa Balkana bez njihove dozvole. Iako su pojedini slučajevi prijavljeni, do danas nije bilo sudskih epiloga. Šok javnosti dodatno je pojačan incidentom iz osnovne škole u Beogradu, gde su dečaci koristili dipfejk tehnologiju da bi kreirali lažne pornografske slike svojih drugarica i nastavnica.

Stručnjaci za visokotehnološki kriminal ističu da je za kreiranje lažnih pornografskih videa dovoljno manje od pola sata i samo jedna fotografija lica. Upravo ovakve tehnološke mogućnosti olakšavaju zlostavljanje i otežavaju dokazivanje krivice.

Prema izveštaju Šer fondacije, digitalno nasilje nad ženama često je motivisano mizoginijom i ima za cilj diskreditaciju žena u javnom prostoru. – Novinarke i žene iz javnog života najčešće su mete ovakvih napada, čiji je cilj da ih ućutkaju i isključe iz javne sfere – istakla je glavna istraživačica fondacije, Mila Bajić.
Slučajevi poput ,,Telegram” grupe “Nišlijke”, gde je više od 10.000 muškaraca delilo slike žena i devojčica, pokazuju kako neadekvatna zakonska regulativa omogućava ovakve zloupotrebe. Ove situacije često završavaju bez ikakvog sudskog epiloga, jer sadržaji brzo nestaju sa platformi, a počinioci se kriju iza anonimnih naloga.

U skladu sa novim direktivama Evropske unije, sve države članice obavezne su da kriminalizuju digitalno nasilje prema ženama. Hrvatska, Slovenija i Crna Gora već su uvele zakonske mere za ovu oblast, dok Srbija tek sada pravi prve korake ka uspostavljanju pravnog okvira. Pravnica Tijana Stevanović iz Šer fondacije naglasila je da je kriminalizacija ovog ponašanja ključni korak ka prepoznavanju ozbiljnosti problema i osnaživanju žrtava. – Bez pravne regulative otvara se prostor za nove oblike digitalnog nasilja – upozorila je Stevanovićeva.

Iako su nove zakonske izmene korak u pravom smeru, stručnjaci upozoravaju da je neophodno unaprediti infrastrukturu za borbu protiv digitalnog nasilja. Veća podrška žrtvama, edukacija i unapređenje pravosudnog sistema ključni su elementi u ovoj borbi.

Please follow and like us: