(INTERVJU) Husa Beat Street: Danas je, nažalost, sve tržište, pa čak i ljudska duša
FOTO: Aleksandar Ristić/KOMPAS
Husein Alijević, poznatiji kao ,,Husa Bit Strit”, govorio je za ,,Kompas’’ magazin o svom životu, umetničkom putu, porodici, odrastanju na Čuburi.
Na početku razgovora, Husa je otkrio detalje iz svog detinjstva, otkrivajući nam kako je muzika bila prisutna u njegovom životu još od malih nogu. Pričao je o tome kako je kao dečak bio veliki sanjar koji je rastao u skromnom, ali ljubavlju ispunjenom, domu i to je ono što je u njemu formiralo umetnički duh. Sa roditeljima, mladim ljudima koji su nosili sa sobom ljubav prema umetnosti, Husa je stasavao u atmosferi koja ga je inspirisala da se kreativno razvija.
Husa je, na prvom mestu, bio dečak koji je veliki sanjar. Bez obzira na to što sam iz siromašne porodice, bio sam obasipan ljubavlju
– rekao je naš sagovornik, ističući kako je ljubav porodice bila osnovni temelj njegovih prvih umetničkih impulsa.
– Moj tata, iako nije bio profesionalni pevač, pisao je svoje pesme i pevao ih pred prijateljima i porodicom. Njegov talenat je, nažalost, ostao nepoznat u širem društvenom okruženju, ali on je bio moj prvi umetnički uzor – otkrio je Husa za ,,Kompas’’. Njegov otac je, uprkos tome što nikada nije snimao pesme u studiju niti nastupao pred publikom, svakodnevno prenosio svoju ljubav prema muzici u kućnoj, porodičnoj atmosferi kada bi se okupljali slaveći rođendane. Takoreći, bio je umetnik u svom domu. Husa je otkrio kako je, kao dete, krišom preslušavao zvučne zapise tih očevih interpretacija na kasetama. Bili su to trenuci maštanja kada je mali Husein zamišljao da njegova muzika jednog dana stigne do velikog broja ljudi, ni ne sluteći tada šta će sve postići u životu.
U životu osnivača ,,Bit Strita’’, velika uloga pripada i njegovoj majci, koja je bila potpuno drugačija od oca. Dok je otac bio skroman i stidljiv, majka je bila, kako to naš sagovornik objašnjava, ,,pravi šoumen’’:
– Mama je bila ta koja je pravila atmosferu, bila je hrabrija, nije se libila da bude u centru pažnje. Možda je ona bila ta koja mi je pokazala kako treba da pokažem svoju energiju, svoju umetnost – pričao je Husa o svojoj majci, koja mu je pružala neverovatnu podršku tokom karijere. Pored toga, jer je i sâma bila mlada, tih 90-ih godina bila je verna publika na koncertima svog sina.
Moji roditelji su slušali narodnu muziku. Odrastao sam slušajući pesme Šabana Šaulića i učio sam životne pojmove i termine kroz te pesme. Sećam se da sam tako naučio šta je galeb, zahvaljujući pesmi Šabana Šaulića – Dva galeba bela
– priseća se Husa za ,,Kompas”.
S druge strane, ljubav prema muzici nije bila ograničena na narodnu muziku, jer je Husa, već u svom mladalačkom uzrastu, pokazao afinitet za pop-rok muziku 80-ih, posebno kada su u pitanju grupe poput ,,Bijelog Dugmeta’’ i uopšte, čitave sarajevske rok škole.
– Iako su moji roditelji slušali narodnu muziku, ja sam u trećem razredu Osnovne škole već bio zaljubljen u rokenrol. Kasnije sam voleo i ,,Ekatarinu Veliku’’ i ,,Disciplinu kičme
– priča Husa pominjući kako je upravo Margita iz ,,Ekatarine velike’’ svirala klavijature na pesmi ,,Samo jedan tren’’ koja se pojavila ’92 godine na tada čuvenom muzičkom festivalu – ,,MESAM’’. Kako je rastao, njegov ukus se razvijao, te je počeo da sluša ,,Bitlse’’ i Elvisa Prislija, a zatim je, kako je rekao, otkrio hip-hop i čitavu hip hop kulturu.
– Pred kraj Osnovne škole sam počeo da slušam ,,Ran di-em-si’’ i to je bio trenutak prekretnice. Zaljubio sam se u hip-hop, a kasnije i u ples – rekao je Husa za ,,Kompas’’ magazin.
Jedan od pionira hip-hopa u Beogradu, Husa je brzo postao, kao instruktor plesa, ključna figura u razvoju plesne scene u Srbiji. Zanimljivo je da je njegova plesna škola tada imala blizu 3.000 polaznika na teritoriji Beograda.
Govoreći o plesu, nismo mogli, a da ne pomenemo Kseniju Pajčin, koja je bila članica njegove škole plesa ,,Vračar’’. Kako se naš sagovornik priseća, Ksenija je bila vrlo upečatljiva figura i u kontekstu toga što je bila ne samo talentovana, već i fizički izuzetno privlačna.
Ksenija Pajčin je bila deo naše plesne škole i bila je veoma lepa i atraktivna. Njena lepota je izazivala mnoge reakcije. Bila je prelepa i veoma dominantna, predmet pažnje i divljenja, a u to ludo vreme tokom 90-ih godina, neretko su se dešavale problematične situacije kada bi se ona pojavila u muškom društvu
– otkrio nam je Husa.
Takođe, pričao nam je i o tome, kako je kao dečak bio veoma povezan sa Bogom na neki sebi svojstven način.
Iz mešovitog sam braka; mama mi je bila pravoslavne, a otac je muslimanske veroispovesti. I u toj nekoj sredini između mame i tate, zapravo sam bio srećan jer se u našoj kući slavio i Vaskrs, i Božić, ali i Bajram, i Ramazan. A kad imaš toliko praznika, toliko ljubavi, još je jači efekat porodične vrednosti što je, bar ja tako mislim, osnova svega u životu
– priseća se Husa i dodaje kako je još kao veoma mlad verovao u Boga, prepuštao mu se verujući u nemoguće.
S obzirom na to da dolazim iz siromašne porodice, moji roditelji su bili usredsređeni na to kako da prehrane braću i mene, dok ono što je danas meni normalno, ili mojoj deci, tada je mojim roditeljima bio luksuz – da me upišu u muzičku ili u plesnu školu, da učim da sviram bilo koji instrument, bilo šta. Ali, bez obzira na to, često sam u životu imao osećaj da sam rođen pod srećnom zvezdom, odnosno da je to sve nagrada od Boga.
Pored svog uspeha u plesu i muzici, Husa je poslednjih godina pronašao još jedan umetnički izraz – glumu. Njegova uloga u filmu ,,Nedelja’’, o životu i usponu pevača, Džeja Ramadanovskog, bila je pomalo iznenađujuća, s obzirom na to da ga publika prepoznaje kao muzičara. Međutim, Husa je istakao kako mu je bilo izazovno u svetu filma i da je uživao u tom procesu.
– Iako nemam glumačko obrazovanje, svoj zadatak sam shvatio ozbiljno i radio sam punog srca – objasnio je naš svestrani sagovornik i dodao kako se plašio takozvane ,,glumačke sujete’’ o kojoj se neretko govori, međutim, objašnjava Husa, tu sujetu nikada nije doživeo.
Na pitanje kako sebe doživljava u svetu umetnosti, Husa je rekao:
Kad razmišljam o sebi, ja se osećam kao neki mali Indijana Džons u svetu umetnosti. Uvek sam nešto tražio, nekakvo zakopano blago. Kao klinac sam imao veliku želju da se izrazim i da kroz svoje izražavanje prenesem poruku. Pa, i sad, kad sam skrenuo u glumačke vode, i dalje pokušavam da nađem tog umetnika u sebi
– priča Husa za naš magazin.
HUSA BEAT STREET: U Filmu ,,Nedelja”, igrajući Džeja, nisam se značajno odmakao od sâmoga sebe
O tome, da li bi se ponovo oprobao kao glumac, Husein je rekao da bi voleo, ali da mu je sad poseban izazov da glumi nešto sasvim suprotno onom što jeste. Sa Džejom, kako objašnjava, ima dosta sličnosti – profesionlane, kulturološke, pa i fizičke, ali ono što bi sada voleo, kada je gluma u pitanju, jeste da se značajno izmesti od Huse igrajući nešto potpuno drugačije.
Za Husu, umetnost nije samo način života, već i sredstvo emotivnog izražavanja.
– Oduvek sam voleo umetnost, i muziku, i ples. U školi sam obožavao, tada srpskohrvatski jezik. Voleo sam da čitam lektire. Umetnost je bila moje utočište, a sve što sam radio u umetnosti bilo je vođeno emocijama, jer umetnost je, u suštini, emocija
– rekao je govoreći o tome kako je kroz sve ove godine, od detinsjtva do danas, održao svoju strast prema umetnosti i umetničkom izražavanju.
Husein Alijević, ili kako ga najčešće zovu ,,Husa Bit Strit’’, bez obzira na sve što je postigao, sada kao glumac, ali svakako i kao plesač, koreograf, pevač, autor za mnoge poznate izvođače poput Saše Matića, Dragane Mirković, Šabana Šaulića, Svetlane Cece Ražnatović, Željka Samardžića i mnogih drugih istaknutih izvođača sa domaće scene, on je i dalje veran svojoj strasti za umetnošću i sposobnosti da kroz umetnost izazove emociju i poveže ljude.
Super!