Od srca do Krfa: Kako izgleda put od Paraćina do Krfa pešice

Negde između Kalpakija i Igumenice, u grčkom selu čije ime još nisu zapamtili, trojica prijatelja – Đorđe, Bojan i Tomislav – odgovaraju na pitanja koja stižu iz Srbije. Umorni su, ali nasmejani. Prešli su više od 600 kilometara. Ostalo je još malo do Krfa.

Iz Paraćina su krenuli 17. aprila, sa željom da humanost stave ispred svega. Njihova misija pod nazivom ,,Od srca do Krfa’’ nije samo pešačenje – to je simbol podrške deci kojoj su potrebne proteze, ali i omaž istoriji i prijateljstvu koje ne poznaje granice.

Prelaze oko 35 kilometara dnevno. Najlepše i najzahtevnije trenutke donela im je upravo Grčka – usponi, padovi, nepregledni vidici, ljubazni domaćini. Ipak, najteži dan bio je još u Srbiji, preko planine Kukavice: 44 kilometra, 20 bez asfalta, uzbrdo, sa bolom u nogama i mislima koje ne smeju da posustanu.

Nikada nismo pomislili da odustanemo, ali jeste bilo trenutaka kada je bilo jako teško – priznaju Đorđe, Bojan i Tomislav za ,,Kompas’’ i dodaju –  u takvim trenucima pomažemo jedni drugima ponekad nošenjem opreme, ponekad deljenjem hrane ili jednostavno – ćutanjem koje znači „tu sam“.

Ljudi koje sreću duž puta – pogotovo u Makedoniji – pozivaju ih u dvorišta, nude kafu, vodu, reč podrške. Na deonici od Vranja do Bujanovca su im se čak pridružili i njihovi prijatelji iz Zemuna.

Dan im počinje molitvom koju su snimili u crkvi u Bujanovcu. Zatim planiraju rutu, prave pauze i hodaju – osam sati dnevno, sa dve do tri pauze. Nailazili su na sve – od umora i bolova, do zmija, divljih konja i straha od medveda. Ali nisu posustali.

Kažu da su jedni o drugima naučili mnogo toga što u svakodnevnom životu nikada ne bi stigli da saznaju. Nesuglasice rešavaju kad „ohlade glave“. Njihov odnos je, kako kažu, postao dublji, pun razumevanja, ali i puno smeha i tema za razgovor.

Emotivnih trenutaka ima mnogo. Među njima i snimak Marije Filipović objavljen na njihovom Instagram nalogu @talent.srb, koji ih je posebno dirnuo. Na ovom putu, priznaju, postali su bolji ljudi – oplemenjeni i promišljeniji.

Kada bi ponovo krenuli, ponešto bi menjali – možda bi poneli drugačiju opremu, malo izmenili rutu. Ali ono najvažnije – duh sa kojim su krenuli – ostao bi isti.

Na Krf stižu sutra, 9. maja. Tamo ih čeka kraj puta, ali i početak nečeg dubljeg – svesti da su u svetu punom užurbanosti, neizvesnosti i sebičnosti, trojica prijatelja pokazala da je moguće hodati daleko – ako se ide zajedno i za druge.

Please follow and like us: