Danijela Lončarić za ,,Kompas”: Sreća se ne traži – ona se bira
Često tragamo za srećom i često mislimo da nam uvek nekako izmiče. No, postavlja se pitanje: Da li je sreća konačno odredište ili stanje svesti koje svesno biramo?
Prihvatanje sebe kao prvi korak ka sreći
Jedan od najvećih mitova o sreći je da dolazi kada dostignemo savršenstvo – u poslu, odnosima, izgledu, finansijama. No, sreća nije savršenstvo. Ona je prihvatanje sebe u svakom trenutku, u svakom razdoblju života, s vrlinama i manama.
Setimo se trenutaka kada smo odlagali sreću govoreći sebi ,,Biću srećna kada izgubim pet kilograma. Biću srećna kada pronađem partnera. Biću srećna kada dobijem bolji posao” i tako u edogled. Ali, šta se događa kada dostignemo te ciljeve? Tada dolazi do kratkotrajnog naleta zadovoljstva, a zatim se opet javlja isti osećaj praznine. Sreća ne dolazi iz spoljnih dostignuća, već iz unutrašnje sposobnosti da prihvatimo sebe sada, u ovom trenutku, sa svim što jesmo i što nismo.
Sreća i moć donošenja odluka
Koliko puta smo ostali u situacijama koje nas ne ispunjavaju jer smo se bojali promene? Koliko smo puta rekli ,,da” kada je trebalo da kažemo tu magičnu reč ,,ne”?
Primer iz ličnog iskustva: U korporativnom svetu, u kojem sam bila više od 25 godina, radila sam posao u kojem sam obožavala ljude i timove s kojima sam radila, ali niije mi se sviđao pristup prema zaposlenima i način kako se gledalo na njih – kao na brojeve koji donose nove brojeve. To me je mučilo, dovodilo do iscrpljivanja, burn out-a, ali sam ipak ostajala jer sam se uz četvoro dece bojala egzistencijalne nesigurnosti. Svakog jutra budila sam se s grčem u stomaku, nedeljama umirala od glavobolje ili stezanja u grudima, ali sam sebi govorila da bi bilo ludo napustiti stabilan posao. Kada sam nakon 11 burn out-a (u periodu od 10 godina) napokon donela odluku i promenila karijeru, osetila sam oslobođenje i unutrašnji mir kakav nisam ni znala da postoji. Dakle, sreća je u donošenju odluka koje odražavaju naše istinske želje i potrebe.
Reći ,,ne” nije sebično – to je izraz samopoštovanja. Kada znamo da kažemo ,,ne” onome što nas ne ispunjava, otvaramo prostor za ono što će nas usrećiti.
Lična odgovornost – temelj sreće
Jedna od najvećih iluzija je da sreća dolazi spolja – poslovnog uspeha, partnerskih odnosa, priznanja drugih. Međutim, sreća je unutrašnje stanje. Kada preuzmemo potpunu odgovornost za vlastitu sreću, tada prestajemo da zavisimo od okolnosti. Odgovornost za sopstvenu sreću znači prestati kriviti druge – roditelje, partnere, šefove, društvo. Kada prestanemo da tražimo krivce izvan sebe i umesto toga preuzmemo odgovornost za svoj život, otvaramo vrata istinskoj sreći.
Sreća nije nešto što nam se događa – to je naša odluka.
Sreća kao svestan izbor
Prošle godine u maju prepešačila sam svoj prvi Camino de Frances – 1000 km u 28 dana, samo ja, ranac, nekoliko komada obuće i vreća za spavanje. Minimalno za preživljavanje. I znate šta? To su bili jedni od najsrećnijih dana mog života!
Nisam imala puno, ali imala sam sve.Od tada na sreću gledam drugačije – ona nije u stvarima, nije u okolnostima, nije u nečemu što dolazi sa strane. Sreća je u načinu na koji gledamo život, u fokusu koji biramo.
Vežbe radi, zamislimo dve žene koje dožive istu situaciju – otkaz na poslu. Prva žena se oseća kao žrtva, prepušta se strahu i osećaju nepravde. Druga žena vidi priliku za novi početak, upisuje edukaciju i pronalazi bolji posao. Okolnosti su iste, ali izbori su drugačiji. Samim tim i sreća je drugačija.
Sreća nije apsolutno stanje neprekidne euforije, već sposobnost da u svakom danu i situaciji pronađemo razlog za zahvalnost i radost.
Zaključak: Sreća je u tebi
Sreća nije u kompromisima koji nas guše, već u hrabrosti da živimo ono što jesmo. Svaki dan donosi prilike za sreću – u malim trenucima, u zahvalnosti, u jutarnjoj kafi, lepom ručku, šetnji, u svesnom biranju radosti umesto nezadovoljstva. Fokusiranje na ono što nas ispunjava i raduje omogućava nam da sreću pronađemo u svakodnevnim situacijama, umesto da je neprestano tražimo negde drugde.
Sreća nije nešto što treba neprestano da jurimo. Ona je u nama, u svakom trenutku, u našim odlukama, mislima i delima. Kada prihvatimo sebe, postavimo zdrave granice, preuzmemo odgovornost za svoj život i svesno biramo sreću, tada shvatamo da ne moramo čekati da ona dođe – ona je već tu.
Na kraju, pitanje nije Jesmo li srećni u apsolutnom smislu, već Kako možemo pronaći sreću u onome što već imamo? Jer sreća nije destinacija; ona je način na koji putujemo kroz život.
Pošaljite komentar