Između autoriteta i prijateljstva: Da li tim lider može da bude prijatelj?

Često se govori o emocionalnoj inteligenciji u liderstvu, koliko je potrebna i važna. O sâmom konceptu emocionalne inteligencije možda i ne znamo mnogo, ali znamo da je važno imati emocije u poslu i poštovati emocije kod zaposlenih, biti saosećajan i empatičan.

A šta to u praksi znači? Ne treba se baviti sâmom emocionalnom inteligencijom kao takvom, već odnosom lidera sa svijim zaposlenima, šta taj odnos čini, a šta ga kvari. I da li ljudi u takvom odnosu mogu biti prijatelji? Prijateljstvo u poslu?! Odgovori su različiti zbog različitih iskustava koje svi sa sobom, i u sebi, nose. Pre svega, nije tako lako odrediti ni šta podrazumeva prijateljstvo, a šta poslovni odnos. Kada se osvrnemo oko sebe, shvatamo da su porodični biznisi najstabilniji, a ako ne baš najstabilniji (da ne tvrdimo jer nemamo naučnog dokaza), a onda su barem zasnovani na stabilnim osnovama, na zajedničkim ciljevima, zajedničkoj viziji, vrednostima i izuzetno visokoj motivaciji. Kako se razlikuje, od tako postavljenog privatnog biznisa, posao koji  rade ljudi koji nisu u srodstvu, već su se samo zadesili u istom timu? Pretpostavka je da ako dele makar ista interesovanja i struku, onda logično da dele i sličnu viziju, a ako su i istoj organizaciji onda su im i neke vrednosti slične.

Na primer, u situacijama kada tim ostane bez tim lidera i osoba sa najviše potencijala za tu poziciju preuzima ulogu lidera, ona je (često) svima prijatelj i nastavlja to da bude. Međutim, od nadređenog dobija sugestije da je sada na višoj poziciji i da bi bilo poželjno da preuzme ulogu vođe, da od prijateljskih odnosa postavi granice i da se uozbilji. Šta bi onda trebalo uraditi u ovakvoj situaciji? Na prvi pogled to deluje kao sugestija koja je na mestu. Međutim, treba se setiti koji timovi su najuspešnniji –  porodični biznisi. Međutim, da ne bismo bili isključivi, treba biti svestan da postoji mnogo firmi koje su doživele krah, a imale su nažne porodičnie ili prijateljskie relacije, ali, postavlja se pitanje: jesu li se urušile zbog toga ili nečega drugog?

Prijateljski i porodični poslovi, uz dobru radnu atmosferu, uz poverenje, podršku, razumevanje, mogu biti efikasni i vrlo efektni. Nije jedina zagarantovana opcija koja donosi rezultate distanca tim lidera od svog tima i postavljanje jasnih, nepremostivih granica između svih pozicija. Ako bismo, konkretno u slučaju unapređenja osobe koja je sa nama do juče delila istu poziciju, promenili svoj pristup i odnos sa sa njom, napravili bismo veliki jaz i sâmima sobom. Ključ je u pravilima, poštenoj raspodeli poslova, organizaciji, fer odnosu. Jer, unapređene osobe se tim unapređenjem nisu promenili karakterno, niti se promenio njihv utisak i odnos prema drugim ljudima. I dlaje su oni isti od juče, samo rade neke druge poslove, sada treba oni da budu ti koji vode, razvijaju, podržavaju, usmeravaju i podstiču svoj tim. A možda su to i do sada radili, ali je to sada i formalno, kao njihova zvanična uloga i poslovna obaveza?

Na kraju, suština je razumeti da liderstvo nije pitanje distance ili bliskosti, već zrelosti odnosa. Jer, tim ne raste zahvaljujući hladnim granicama, već zahvaljujući poverenju koje ima jasna pravila.

Please follow and like us: