POBEDA SE NAJPRE DOBIJA U GLAVI: Đorđe Bošković za ,,Kompas” o motivaciji, volji i mentalnoj snazi sportiste

Nakon razgovora o posledicama savremenog načina života i fizičkoj neaktivnosti, sportski i kondicioni trener, Đorđe Bošković, ponovo govori za „Kompas“, ali ovoga puta o mnogo tišoj i dubljoj borbi, onoj koja se odvija u čoveku.

U vremenu brzih rezultata i površne motivacije, Bošković podseća da stagnacija, povreda i gubitak volje nisu kraj, već poziv na dublje preispitivanje. Njegov pristup ne zadržava se samo na fizičkoj spremi, već podjednako uključuje mentalni, emotivni i duhovni aspekt ličnosti, jer, kako kaže, „demotivisan sportista nikada neće ostvariti svoj maksimum“.

U razgovoru koji sledi, Đorđe Bošković otkriva kako se pronalazi „nova sila“ kada se čini da je sve stalo, i zašto se prava pobeda uvek najpre događa iznutra, pa tek onda na terenu.

Kompas: Kako gubitak volje i psihička demotivacija utiču na kvalitet treninga i dugoročni napredak sportiste?

Đorđe: U prvom delu pitanja se nalazi i prvi deo problema. Gubitak volje i psihička demotivacija često nastaje usled nejasnih ciljeva. Većina sportista koji su demotivisani nisu sebe analizirali i preispitali šta to oni predstavljaju i koji je njihov cilj, a jasniji i viši ciljevi zahtevaju dublji pristup, analizu, preispitivanje sebe i svega oko sebe. Na taj način aktivno mogu preneti misao na ideju, a onda ideju preneti na delo i sve naredne korake koji ih dovode bliže cilju. Drugi deo pitanja se nadovezuje kao posledica prvog. Demotivisan sportista nikada neće ostvariti svoj maksimum, zato što on svoju bitku gubi mnogo pre nadmetanja.  Gubi je u glavi, srcu, a takav sportista na terenu ne može da pobedi.

Kompas: Koje metode koristite da pomognete sportistima da povrate motivaciju i samopouzdanje nakon povrede ili dužeg perioda stagnacije?

Đorđe: Sa sportistima se malo priča. Razgovori bi trebalo da budu usmereni ka njihovoj edukaciji o tome koliko je bitno uložiti vreme, koje ne iziskuje samo element fizičkog stanja, već i mentalnog, duhovnog i emotivnog. Često ne postoji nijedan ili eventualno postoji samo jedan element na kojem rade. Čak i Njegoš kaže ,,Nove nužde, rađaju nove sile’’, međutim, sportisti kada se suoče sa povredom ili dostignutim platoom, nesnađeni, needukovani, neretko ne mogu jasno da pronađu tu novu silu. Moj zadatak je da ih razgovorom koji uključuje metodološki i dijagnostički pristup, a koji bez sumnje mora biti potkrepljen kvalitetom i iskustvom,  kroz već očekivane fizičke karakteristike, unapređujem i psihološki, emotivno pa i duhovno ukoliko je potrebno. Ukoliko to nisam ja, onda treba prepustiti stručnijem licu za ostale elemente.

Kompas: Koliko je mentalna snaga važna u procesu oporavka i da li je moguće trenirati volju kao što se trenira telo?

Đorđe: Do najviših dostignuća nas dovodi upravo pronalaženje načina da ostanete mentalno nepokolebljivi, ali rekao bih i duhovno, jer čovek je po prirodi verujuće biće. To ne može svako, ali je neophodno da pokušamo. Po principu ,,Prošlost je iza nas, budućnost je neizvesna, jedino nam je sadašnjost data’’ znači da ako ja imam sadašnjost na raspolaganju, onda moram da ,,kopam’’ po sebi i da tražim odgovore. Preispitivanjem dolazim do rešenja kako da unapredim sebe u svakom smislu. Apsolutno da je moguće raditi na volji. U knjizi Nenada Gugla sam pročitao da problem treba shvatati kao izazov ili priliku. Zamislite da tako posmatrate sve što vam se čini kao problem. Koju bismo širinu i dubinu dosegli! Fantastično!

Kompas: Koji biste savet dali sportistima koji osećaju da su izgubili volju za treniranje? Kako da ponovo pronađu unutrašnju motivaciju i disciplinu?

Đorđe: Rekao bih ono što govorim i sebi – da se bave višom idejom toga šta jesu i šta rade. Pononovo ću cititrati Njegoša: ,,Nada nema pravo ni u koga sem u Boga i sopstvene ruke’’. Dakle, verujući da Bog ima plan za nas, a uz to da urade sve sto je do nas, zbog nas. Da ne shvatamo stvari previše licno i da se ne poredimo sa drugima. Iz nivoa neznanja, treba da pređemo u saznjanje.

Please follow and like us: