Nikola Majdanac, umetnički savetnik i vizuelni esejista u intervjuu za ,,Kompas”: Umetnost je mnogo više od puke slike na platnu

U vremenu brzih slika i još bržih zaključaka, kada se umetnost sve češće konzumira na brzinu, bez zadržavanja, retki su oni koji nas podsećaju da promatranje umetnosti nije površna radnja, već proces koji je ličan i duboko transformišući. Upravo na takav način svoj rad gradi umetnički savetnik i vizuelni esejista, Nikola Majdanac, čiji profil na društvenim mrežama ,,Daily Impressionists’’, nakon samo nešto više od godinu dana, prati čak 150.000 ljudi!

Razgovor sa njim počinjemo od sâmog početka, njegovog prvog susreta sa umetnošću, a zaokupljenost njom, kako kaže, nije došla odjednom, već iz potrebe koja se javila još u detinjstvu.

Kompas: Kako je počela tvoja fascinacija slikarstvom i kada si prvi put ,,otkrio’’ impresionizam?

Majdanac: Od najranijeg perioda sam bio opsednut crtanjem. Crtao sam po svemu i svačemu i onda sam, iz nepoznatog razloga prestao. Kasnije se to ponovo javilo, samo u slikarskoj formi. Onda sam počeo da izučavam istoriju umetnosti i tržište umetnina, pa je tako i impresionizam došao na red.

Kompas: Posebno mesto u tvojoj priči ima Tuluz Lotrek. Šta te je kod njega i njegovih dela najviše privuklo?

Majdanac: Verovatno njegova životna priča i neke njegove osobine u kojima se i sâm pronalazim. A što se tiče slika i njegovih tema, bio je decenijama ispred svog vremena i da sam slikar tog doba, verujem da bih radio istu stvar.

Prvobitni naziv njegovog profila bio je ,,Daily Lautrec’’. Ideja za kreiranjem istog nastala je iz spoznaje da takav prostor jednostavno nije postojao. Međutim, vrlo brzo je postalo jasno da jedan umetnik, koliko god bio značajan, ne može izneti širinu priče koju je Majdanac želeo da ispriča. Preoblikovanje profila na čitav impresionistički pokret bio je logičan korak i, ispostaviće se, ključan.

Profil ,,Daily Lautrec’’ nastao je usled nepostojanja istog. Tražio sam i iznenadio se kada sam video da ne postoji ništa, čak ni približno. Nakon što sam video potencijal na sâmom startu, shvatio sam da je adekvatan sadržaj koji bih mogao koristiti, prilično limitiran. Odlučio sam da zaokružim celu temu širenjem na celokupan pokret i izgleda da nisam pogrešio

– priča Majdanac za ,,Kompas” magazin.

Kompas: Zanimljivo je da tvoj profil prate i veliki svetski muzeji, ali i značajne ličnosti današnjice. Kako si reagovao kada si to primetio prvi put?

Majdanac: Čudan je osećaj još uvek. Zanimljivo mi je da vizualizujem scenu u kojoj, recimo, neko od holivudskih glumaca ili glumica sa kojima sam kontaktirao, sede kod kuće sa telefonom u ruci i čitaju nešto što sam ja napisao.

Na pitanje da li je, za samo nešto više od godinu dana, zamišljao toliko interesovanje za impresionizam i slikarstvo uopšte, Nikola govori kako je imao ciljeve, ali da nije očekivao da se ostvare baš ovako brzo i dodaje – Slikarstvo je generalno zastupljeno u digitalnom svetu, tako da sam znao da prostora ima. A uvidevši da ne postoji nešto što bi zaista moralo da postoji, nisam imao dilemu – objašnjava Majdanac za ,,Kompas’’.

Iako bi se na prvi pogled moglo reći da je reč o digitalnom projektu, način na koji Majdanac pristupa impresionizmu daleko je od pukog kreiranja internet sadžaja. Rad ovog umetničkog savetnika i entuzijaste ne počiva na brzini, već na razumevanju  i na pokušaju da umetnost vrati u fokus onako kako je nekada posmatrana. Sa pažnjom. U tom kontekstu, društvene mreže vidi kao alat koji ne treba potcenjivati. Naprotiv. – Sve mora da se prilagođava vremenu – kaže Majdanac i dodaje – galerije, aukcijske kuće i muzeji moraju da prihvate činjenicu da neke starije metode više nisu održive i funkcionalne i moraju pronaći nove načine da dopru do publike koja se neprestano menja – zaključuje Nikola.

Govoreći o sâmom impresionizmu, naš sagovornik ističe ono što pokret čini trajno privlačnim, njegovu jednostavnost:

Ne morate biti istoričar ili kritičar umetnosti da biste uživali u impresionističkim slikama. Vedre teme, jarke boje i naglašeni potezi četkicom lako privuku pažnju običnom čoveku

-ističe Majdanac za naš magazin.

Trenutno radi na knjizi pod nazivom ,,Impressionist Eye’’, koja bi trebalo da objedini sve ono što je do sada istraživao i razvijao. Ne kao klasična knjiga o umetnosti, već kao svojevrsni vodič za posmatranje.

Knjiga nastaje kao rezultat svega onoga sa čime sam se susreo u svetu umetnosti, prilagođeno impresionizmu kao glavnom motivu. Poslužiće kao svojevrsan tutorijal i dati odgovore na pitanja kako pristupiti slici i na koji je to način mpresionizam uticao, ili bolje rečeno, promenio tok moderne umetnosti.

Kompas: Kome je knjiga namenjena; potpunim novajlijama ili onima koji već poznaju svet likovne umetnosti?

Majdanac: Knjigu će moći da čita bilo ko, bez obzira na nivo pređašnjeg znanja. Ljudima koji tek počinju svoj umetnički put će postaviti dobar temelj za budućnost, a onima koji su već odavno tu, će proširiti ili otvoriti neke nove vidike i dimenzije.

Kompas: Kada bi mogao da provedeš jedan dan u ateljeu nekog impresioniste, koga bi odabrao i zašto?

Majdanac: Tuluz-Lotrek naravno. Deluje mi da bismo se dobro slagali (smeh).

Kompas: Šta te kod impresionizma i dalje iznova iznenađuje?

Majdanac: Posvećenost većine slikara. Gotovo svaki impresionista je slikao iste scene bezbroj puta u različitim okolnostima. Čovek bi se zapitao kako je fizički izvodljivo uraditi toliki broj slika živeći život prosečne dužine, a kod velikog broja nažalost, i ispotrosečne.

Kompas: Koji impresionista je, po tvom mišljenju, danas nepravedno zapostavljen?

Majdanac: Definitivno Alfred Sisli. Po mom mišljenju on je verovatno ,,najčistiji” impresionista. Nosilac svega onoga sto bi jedan impresionista trebalo da bude, celog svog života.

Ipak, možda najvažnije pitanje nije koje umetnike posmatramo, već kako i šta iz susreta sa njihovom umetnošću nosimo sa sobom, te smo Nikolu pitali šta bi on voleo da ljudi osete nakon što provedu vreme na njegovom profilu:

Voleo bih da svako ko nije bio zainteresovan za slikarstvo ili bilo koji oblik umetnosti, to postane. Ne mora to ni biti impresionizam, ja sam prvi intrigiran i drugim pokretima. Od renesanse do apstraktnog ekspresionizma. Umetnost je mnogo više od puke slike na platnu

– tvrdi naš sagovornik.

Planovi za budućnost idu upravo u tom pravcu, povezivanju umetnosti i publike, te pored knjige, Majdanac radi na ideji otvaranja umetničkog konsijerža, kao i organizaciji savremenog samita impresionizma u Francuskoj.

Možda je upravo u tome i najveća vrednost njegovog rada, u pokušaju da se umetnost ne pojednostavi, već približi, onoliko koliko je potrebno da joj se ponovo vratimo.

Za relativno kratko vreme, njegov rad je privukao više od 150 hiljada ljudi. Ali važnije od sâmog broja jeste to što su oni aktivni pratioci i tu su sa razlogom; da zastanu i da uče. Za profil Nikole Majdanca ne može se reći da je samo još jedan izlog umetnosti, to je posvećena i znalačka forma njenog razumevanja.

Please follow and like us: