VEČE EMOCIJE I VANVREMENSKIH HITOVA: Parni Valjak u rasprodatom Sava Centru

Postoje koncerti koji se pamte po repertoaru, postoje oni koji ostanu upamćeni po emociji, ili samo po scenskom performansu, a postoje i retki, gotovo vanvremenski trenuci kada muzika nadraste sâmu sebe i postane kolektivno iskustvo jedne publike. Upravo takvo veče priredio je legendarni ,,Parni Valjak” sinoć, 16. maja 2026. godine u rasprodatom Sava Centru, obeleživši pola veka svog postojanja nastupom koji je trajao skoro tri sata i koji je već pri prvim taktovima pokazao da publiku očekuje istinski muzičko-vizuelni spektakl.

Veče je otvoreno pesmom ,,Ljubavna”, a već nakon nekoliko stihova bilo je jasno da će ovo biti jedan od onih nastupa na kojima publika neće ostati tek posmatrač. Sava Centar dočekao je bend na nogama, a tako je ostalo do poslednjeg tona. Hiljade glasova stapali su se sa izvođačima u nestvaran horski doživljaj, pa je na momente izgledalo kao da se između bine i publike vodi tiho nadjačavanje ko će glasnije pevati svaku pesmu.

Ređali su se bezvremenski hitovi kao što su ,,Neda”, ,,Zastave”, ,,Jesen u meni”, ,,Uhvati ritam”, ,,Dođi”, ali i pesme novijeg datuma poput ,,Danas nisam svoj”, ,,Bogati će pobjeći na Mars” i ,,Otkad te ne viđam često”, koje su pokazale da Parni Valjak ni posle pet decenija ne živi od nostalgije, već da i dalje stvara muziku koja komunicira sa savremenom publikom jednako snažno kao i sa generacijama koje su uz njihove pesme odrastale.

Posebnu ,,težinu” čitavoj večeri dao je frontmen Igor Drvenkar, čiji glas toliko podseća na nezaboravnog Akija Rahimovskog, da se činilo kao da je njegov duh sve vreme prisutan među publikom, kao i na sceni. Ipak, Igor ni u jednom trenutku ne ostavlja utisak imitatora. Naprotiv, njegov scenski izraz, energija, muzikalnost i neposredan odnos sa publikom grade autentičan identitet jednog izuzetno kompletnog muzičara.

Vokalno i instrumentalno siguran, scenski prirodan, Drvenkar nosi ogroman teret nasleđa sa lakoćom koja se retko viđa čak i kod mnogo iskusnijih izvođača.

Na gitari je briljirao Husein Hasanefendić Hus, autor, osnivač i kreativna okosnica benda, čiji se prepoznatljiv autorski pečat oseća u svakoj odsviranoj frazi. Njegova gitara nikada nije samo pratnja, ona diše zajedno sa pesmom, vodi je i emotivno oblikuje. Uz njega, fantastični Marijan Brkić Brk doneo je onu prepoznatljivu rokersku energiju i raskoš gitarskog zvuka po kojoj je Valjak decenijama poznat.

Ritam sekcija bila je besprekorno uigrana. Zorislav Preksavec Preksi na električnom basu držao je čitavu konstrukciju benda čvrstom i pulsirajućom, dok je Dalibor Marinković Dado za bubnjevima demonstrirao onu vrstu muzikalnosti koja prevazilazi puko držanje ritma. Njegovo sviranje bilo je dinamično, promišljeno sa mnogo osećaja za gradaciju koncertne emocije.

Na klavijaturama, Berislav Blažević Bero donosio je slojeve melodijske topline i atmosferičnosti, zbog kojih su pojedine pesme zvučale filmski!

Poseban užitak večeri predstavljali su prateći vokali, Tina Kresnik i Ana Kabalin. Njihova ženska energija, scenska razigranost i vokalna preciznost bili su mali koncert za sebe. Tina Kresnik je u nekoliko navrata preuzela i ulogu lead vokala, a izvođenje pesama ,,Dok je tebe” i ,,Prokleta nedjelja” izazvalo je posebno emotivne reakcije publike. Njena interpretacija bila je snažna, a opet nekako elegantna i emotivno potpuno ogoljena, zbog čega je Sava Centar u tim trenucima pevao gotovo jednoglasno.

Kao specijalni gost večeri nastupio je i Gabor Bunford, istaknuti saksofonista i klarinetista iz Subotice, poznat po saradnjama sa velikanima domaće scene kao što su Đorđe Balašević, Vlado Georgiev, Jelena Tomašević, Bojana Stamenov i Dejan Cukić. Njegove deonice unele su dodatnu dozu sofisticiranosti i džezerske širine u već raskošnu zvučnu sliku benda.

Ono što nije mogao da ne primeti ni prosečan slušalac, muzički laik, jeste nivo produkcije ovog događaja. Od besprekorne organizacije, vrhunskog sound sistema i kristalno čistog zvuka za koji je, osim izvođača, zaslušan i ton mastor, Dragutin Smokrović Smokva, do precizno osmišljenog svetla, vizuala i efekata sa bine, svaki segment nastupa bio je doveden do perfekcije. U pojedinim trenucima scena je izgledala kao nastup nekog planetarno velikog benda, a ,,Parni Valjak” je upravo sinoć, još jednom, potvrdio da toj kategoriji odavno pripada.

Nakon višeminutnih ovacija, bend se vratio na bis i publici poklonio još dve pesme; ,,Ljubav” i ,,Ugasi me”. Bilo je to veče u kojoj se slavilo mnogo više od jubileja. Slavilo se trajanje, muzika koja je nadživela epohe i bend koji je ostao dosledan sebi i svom izražaju.

Emocija, energija i način na koji je publika pevala svaku pesmu potvrdili su da ,,Valjkove” numere odavno pripadaju kolektivnoj memoriji ovih prostora. Nakon ovakvog spektakla, ostaje samo nada da na novi susret Beograd neće čekati još jednu deceniju.

Please follow and like us: