Dominik Wojciechowski za Kompas: Na Balkanu postoji više potencijala za saradnju nego za nove sukobe

Kada je kao student kroatistike na Univerzitetu Adam Mickjevič u Poznanju prvi put čuo izraz ,,jugonostalgija’’, Dominik Wojciechowski nije mogao da razume kako nekome može nedostajati Jugoslavija. Odrastao je u Poljskoj, zemlji u kojoj komunizam uglavnom nosi negativne konotacije i predstavlja deo prošlosti na koji se retko gleda sa nostalgijom. Upravo ga je to nerazumevanje podstaklo na istraživanje koje će trajati godinama.

Danas je Wojciechowski fotograf, diplomirao je na Institutu kreativne fotografije u Opavi, knjigovezac je i autor fotoknjige ,,Svijet’’, projekta koji istražuje postjugoslovenski identitet, kolektivna sećanja i tragove zajedničke prošlosti koji su ostali prisutni u državama nastalim raspadom Jugoslavije. Knjiga je svoju premijeru imala u februaru ove godine u londonskoj The Photographers Gallery, a nastala je nakon višegodišnjih putovanja, razgovora i fotografisanja širom regiona.

Tokom razmene studenata i studiranja u Hrvatskoj Wojciechowski počinje da uči jezik, upoznaje ljude i postepeno ulazi u priče koje će kasnije postati temelj njegove knjige. Tokom godina provedenih na Balkanu, najviše ga je iznenadila bliskost među ljudima koji danas žive u različitim državama.

– Tokom putovanja po Balkanu upoznao sam zaista mnogo ljudi. Kada bismo se našli zajedno na nekom slavlju ili okupljanju, često sam imao utisak da svi mogu da se razumeju i da, uprkos određenim razlikama, mogu sasvim normalno da koegzistiraju – govori fotograf za ,,Kompas’’ i dodaje – Upravo zbog toga bilo mi je još teže da zamislim kako su ljudi koji su nekada bili komšije, ponekad doslovno, mogli da se tako brutalno ubijaju.

S druge strane, bilo mi je veoma važno da ostanem objektivan. Naravno, neko će reći da potpuna objektivnost nije moguća. Ipak, shvatio sam da imam priliku da ovu fotografsku priču ispričam iz jedinstvene perspektive. Nisam bio strani fotograf kojem je sve novo i egzotično, pa fotografiše samo zato što je drugačije. Takođe nisam bio ni lokalac koji je neposredno proživeo tu relativno svežu istoriju. Bio sam student iz Poljske koji je već poznavao balkanski kontekst, istraživao ga i naučio lokalni jezik, što mi je omogućilo da uspostavim mnogo drugačiji odnos sa ljudima koje sam fotografisao

 – objašnjava Wojciechowski.

Naslov knjige došao je neočekivano, kroz jedno staro izdanje časopisa, objašnjava naš sagovornik:

– Pronašao sam časopis koji se zvao ,,Svijet’’. Taj časopis prikazivao je život u Jugoslaviji, ponekad možda i na pomalo propagandni način, ali je predstavljao njihov svet; svet o kojem danas govorimo, u kojem su ljudi imali posao, mogli da putuju i imali osećaj određene sigurnosti. Kada je časopis prestao da izlazi, to je za mene postalo simbol konačnog kraja Jugoslavije i tog sveta – kaže Dominik.

U središtu projekta nalazi se pojam postjugoslovenskog identiteta, koji Wojciechowski vidi kao složen splet kulturnih i mentalnih tragova nastalih tokom zajedničke istorije. Na pitanje kako bi ga opisao nekome ko nikada nije bio na Balkanu, Wojciechowski govori da to može biti, s jedne strane, fenomen dve škole pod jednim krovom, koji mnogi smatraju negativnim nasleđem, a s druge strane da su to studenti u Londonu koji dolaze iz svih postjugoslovenskih republika, zajedno održavaju ex YU društvo i postaju prijatelji, umesto da među njima postoje antagonizmi i dodaje – Postjugoslovenski identitet nije nešto što se može objasniti u dve rečenice. Potrebno je upoznati istoriju regiona, odnose među narodima, kulturu i sâme ljude. Potrebno je provesti vreme s njima, steći njihovo poverenje i postati njihov prijatelj kako bi se o tim temama razgovaralo otvoreno. Upravo takav odnos pokušavao sam da izgradim, kako bih čuo ono šta ljudi, zaista, žele da kažu, a ne ono što bi možda rekli stranom novinaru

– zaključuje naš sagovornik.

Takođe, Wojciechowski govori kako je svestan da je fotografisati identitet kao takav veoma teško, te da je u pojedinim situacijama morao da objašnjava kontekst kratkim tekstovima zbog ograničenja koja nosi vizuelni jezik:

Kako ja razumem postjugoslovenski identitet? Kao skup mentalnih i kulturnih tragova koji su ostali iz vremena Jugoslavije i koji i danas utiču na savremeno društvo.

Na pitanje da li je tokom putovanja kroz region stekao utisak da su razlike među državama veće ili manje nego što se često predstavljaju, Wojciechowski za ,,Kompas’’ napominje:

Razlike među državama su definitivno manje. Naravno, na Balkanu i dalje postoje određene netrpeljivosti, ali takve stvari postoje u svakom društvu. Mislim da, ako zanemarimo političare, koji verovatno imaju najveći uticaj na javno mnjenje, postoji mnogo veći potencijal za međusobno razumevanje i saradnju nego za nove sukobe. Verujem da većina ljudi želi da živi normalno i u dobrim odnosima sa drugima

– ističe fotograf.

Među brojnim fotografijama koje je snimio tokom rada na projektu, jedna zauzima posebno mesto:

– Postoji više fotografija koje su mi drage, ali jedna mi je posebno važna. Reč je o portretu na kojem su Blaško Gabrić, jedan od protagonista knjige, i Goran Gabrić, dok zajedno drže veliki Titov portret. Ta fotografija mi je posebno draga jer simbolično povezuje tri generacije u jednom kadru. Obojica gledaju prema Titovom portretu, a cela scena bila je obasjana savršenim svetlom – govori Dominik i dodaje – Ta fotografija mi je važna i zato što sam proveo dosta vremena sa Goranom i imao priliku da pratim razvoj njegovog zanimljivog projekta Mini Jugoslavija u Subotici.

Na kraju, Wojciechowski kaže da bi voleo da njegova knjiga podstakne čitaoce da razmišljaju o prošlosti bez opterećenja političkim podelama.

Mislim da kroz osvrt na prošlost i razmišljanje o tome kako je nekada funkcionisao zajednički život ljudi mogu da shvate da su iznad političkih podela i da ne moraju da učestvuju u njima. To je možda pomalo utopijska ideja, ali mi je bliska. Bilo bi mi drago kada bi ljudi koji uzmu knjigu u ruke bili spremni da još jednom krenu na putovanje kroz zemlju koja više ne postoji na mapi, ali je i dalje prisutna u sećanjima, pričama i odnosima među ljudima

– zaključuje fotograf.

Možda je upravo zato ,,Svijet’’ mnogo više od fotoknjige o Jugoslaviji. To je pokušaj da se razume šta ostaje kada se država raspadne, a ljudi nastave da dele uspomene, jezik, navike i osećaj pripadnosti nečemu što više ne postoji na mapi, ali i dalje postoji u njihovim životima.

Knjiga ,,Svijet’’, koja je, između ostalog, ručno izrađena, a čiji je član u ulozi knjigovesca i sâm autor, može se pronaći na sajmovima umetničkih knjiga, kao i preko izdavačke kuće ,,Rust Publishing”.

Please follow and like us: